Izvor: Blic, 26.Mar.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bagere čeka 700 zgrada
NOVI SAD - U fiokama gradskih inspektora nakupilo se oko 700 rešenja za rušenje nelegalno sagrađenih objekata, ali njih nema ko da ukloni. Preduzeće „Stan” ima potrebnu opremu, ali ih gradska uprava ne angažuje jer je cena njihove usluga, kako se nezvanično saznaje, previsoka za budžet, a u privatnim firmama nisu zainteresovane za taj posao jer ga je, kako navode, teško naplatiti, a i dešavalo se da su njihove kolege bile izložene ozbiljnim pretnjama vlasnika.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Iako u Novom Sadu, pored nekoliko desetina hiljada divlje sagrađenih objekata, i danas niču građevine bez dozvole, gradske službe su pokazale nedovoljnu rešenost da tome stanu na put. Sem načelnih izjava da se divlja gradnja mora zaustaviti, na terenu je malo šta urađeno i za proteklih 10 godina tek nekoliko takvih objekata je srušeno. S druge strane, dešavalo se i da sami gradski čelnici zidaju nelegalne kuće, poput bivšeg člana Gradskog veća Vučete Toškovića na Ribnjaku. Najpoznatiji slučaj je delimično srušena zgrada „Spasilda”, čiji se ostaci i danas mogu videti na Bulevaru oslobođenja. Na ovom bulevaru je pre nekoliko nedelja zabeleženo i poslednji prinudno rušenje po nalogu inspekcije: montažna kuća pored zgrade „Dnevnika”, podignuta tu još pre dvadesetak godina.
Gradski inspektori su, uprkos pritužbama Novosađana na njihovu neagilnost, ipak potpisali, prema podacima do kojih je došao „Blic”, oko 700 rešenja. I odložili ih u fioke. Inspektori to objašnjavaju rečima da grad nema službu za rušenje, kao ni dovoljno novca u kasi za te poslove.
- Inspekcija ima službu za izvršenja, ali ona nema opremu za rušenje većih objekata. Na osnovu ugovora sa „Stanom”, trebalo bi njih da angažujemo, ali oni imaju prilično visok cenovnik za takve poslove, a u budžetu grada nema dovoljno novca za tu namenu - kažu nezvanično u inspekciji.
Inspektori pričaju i da privatne firme nisu zainteresovane, zbog komplikovane naplate troškova, pošto bi rušenje bi trebalo da plati vlasnik objekta, ali da oni to odbijaju. Ako vlasnik ne plati, onda grad mora da pokreće sudske postupke koji traju i godinama.
Direktor „Stana” Dragoslav Gavrančić kaže da je teško sračunati prosečnu cenu za rušenje objekata, a ni u privatnim firmama nisu spremni da se u to upuste, navodeći da takav posao može da košta i 2.000 evra po kvadratu. Cenu rušenja diktiraju brojni kriterijumi poput spratnosti, tipa materijala, broja ljudi potrebnih za radove, kao i broj i vrsta mehanizacije. Primera radi, za uklanjanje tri hale „Kelvina” 2005. godine iz budžeta je plaćeno oko 80.000 evra. U budžetu grada je u 2009. godini za ove namene određeno 16.789.600 dinara, odnosno oko 176.000 evra.
Članica Gradskog veća Jelena Atanacković-Jeličić potvrđuje da je budžet za rušenje divljih objekata skroman, a da je i naplata problematična jer grad gotovo uvek mora da pokrene sudski postupak protiv vlasnika. Ona dodaje i da se zbog svega navedenog ide na to da se raspoloživim novcem pokriju troškovi rušenja objekata na komunalnoj infrastrukturi i saobraćajnim koridorima i očekuje da će novi zakon o izgradnji omogućiti efikasniju reakciju protiv divlje gradnje.
Za devet meseci srušili jednu montažnu kuću
Direktor „Stana” Dragoslav Gavrančić kaže da je od stupanja na dužnost juna 2008. godine imao tek jedan nalog za rušenje.
- Naši radnici su imali samo nalog za rušenje montažne kuće na Bulevaru oslobođenja. Koliko sam čuo od saradnika, ni pre toga nije bilo puno naloga, tek poneki u par meseci. Nisam se raspitivao zašto nas ne angažuju, ali to je pre pitanje za inspekciju i Gradsko veće, koje odlučuje koga će angažovati - navodi Gavrančić. U „Stanu” navode i da, prema nekim informacijama, u Gradskoj kući za ovakve poslove nameravaju da angažuju posebnu firmu, koja da najpovoljniju ponudu na tenderu.
Policija izostaje
Da neće biti značajnih zahvata protiv divlje gradnje, posredno potvrđuju i gradski čelnici, navodeći da nije samo novac problem.
- U poslednje četiri godine niko nije ništa činio da se ova rešenja izvrše i trudimo se da promenimo tu praksu. Angažovanje trećih lica za naknadu, odnosno dinamika kojom ćemo ih angažovati, zavisiće od priliva novca u budžet grada. Ali, ni to nam neće ukloniti preostalu otežavajuću okolnost: poslednji put kada smo obezbedili sve preduslove, rušenje smo morali da odložimo zbog nedovoljnog prisustva policije - zaključuje gradonačelnik Igor Pavličić.
