Izvor: Radio 021, 26.Avg.2019, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambrozija prvi put primećena u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima pre 66 godina
Alergena biljka ambrozija prvi put je primećena 1953. u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu gde je dospela iz Rumunije brodovima koji su plovili Dunavom, a u Srbiji je na nju danas alergična svaka deseta osoba, piše "Politika".
Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia L.) najpoznatija je i najopasnija alergena biljka na svetu. Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10 odsto ljudi, a uzročnik je 50 do 60 procenata svih polenskih alergija. Kod najosetljivijih osoba samo osam >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << do 20 polenovih zrna u metru kubnom vazduha može da izazove jake reakcije, a samo jedna biljka ambrozije produkuje do osam milijardi polenovih zrna. Smatra se da na našim prostorima raste oko 10 biljaka po svakom stanovniku.
To je jednogodišnja biljna vrsta, visine od 20 do 200 centimetara. Cveta od početka jula pa sve do kasne jeseni i prvih mrazeva.
Iz Amerike u Evropu
Ambrozija je samonikla biljka stepsko-prerijskih područja Severne Amerike, ali se proširila po celom svetu. Smatra se da je u Evropu uneta u prvoj polovini 19. veka. Prvi put je registrovana u Nemačkoj 1863. godine, a dve godine kasnije u Francuskoj. U zapadnoj Evropi ni danas nije masovna i nije se odomaćila, već luta u raznim tipovima ekosistema, jer zbog klimatskih prilika, pre svega povećane vlažnosti, njeni plodovi ne sazrevaju u potpunosti.
U Evropi raste u centralnim, južnim i jugoistočnim delovima na zapuštenim područjima i oko urbanih sredina. Počev od ranih osamdesetih godina, ambrozija se u centralnoj Evropi rapidno širi, naročito u poljoprivrednim regionima. Ovaj fenomen delimično može da se objasni prelaskom sa tradicionalnih ratarskih kultura (kukuruz, pšenica) na nove (suncokret, šećerna repa), jer se seme ambrozije veoma često može pronaći kao kontaminat u semenu suncokreta.
U Srbiji je ambrozija prvi put primećena pre 66 godina, 1953. u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu. Smatra se da je na ove lokalitete dospela iz Rumunije, brodovima koji su saobraćali Dunavom. U Rumuniji, u Karpatskoj kotlini ovu vrstu prvi put zapaža mađarski botaničar Šandor Javorka 1908. u okolini Oršave (rumunski deo Podunavlja). Kasnije su Sremski Karlovci, Petrovaradin i Novi Sad postali žarište njenog širenja u Vojvodini. Interesantno je da se u Banatu ova biljka pojavila relativno kasno, tek oko 1980. Raste pretežno u nizijskim predelima, naročito u Vojvodini, Beogradu i gravitirajućim područjima, šireći se na jug, dolinama reka.
Kako dalje piše "Politika", u poslednjih tridesetak godina njeno širenje je veoma uočljivo i u južnim delovima Srbije. Identifikovana je u dolinama Velike i Južne Morave, u Sićevačkoj klisuri, pored Pećke bistrice na Kosovu i Metohiji, a mestimično i u južnom Podrinju, pa preovlađuje mišljenje da će uskoro postati problem cele Srbije.
Kakva je trenutna situacija kada je u pitanju prisustvo ambrozije u Novom Sadu, možete čitati u našem tekstu OVDE.
Autor: Politika
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
