Izvor: Radio 021, 11.Nov.2016, 22:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanija i Bosna ispred Srbije po rastu BDP-a
Uprkos velikim najavama vlasti da će Srbija ove godine biti među zemljama sa najvećim privrednim rastom u Evropi, činjenica je da će se naći negde na proseku i to proseku zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope.
Prema “Izveštaju o tranziciji” Evropske banke za obnovu i razvoj predstavljenom 8. novembra Srbija će 2016. godinu završiti sa rastom ekonomije od 2,5 odsto. Od 11 zemalja ovog regiona sedam njih će godinu završiti sa privrednim rastom većim od >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << ovog. Region predvodi Rumunija sa procenjenim rastom od 4,8 odsto, a tu je i Crna Gora sa očekivanih četiri odsto. Iznad proseka su i Albanija sa 3,3 odsto, Slovačka sa 3,2 odsto i Poljska sa tri odsto privrednog rasta. Ispred Srbije će završiti i Bugarska sa 2,8 odsto, pa i Bosna i Hercegovina sa 2,7 odsto. Iza nas naći će se Hrvati, Mađari i Makedonci. Po nas nepovoljna okolnost je što je Srbija prethodnih godina imala ili skroman rast (0,7 odsto u 2015. godini) ili recesiju (-1,8 odsto u 2014. godini), dok je većina drugih zemalja beležila solidne stope privrednog rasta.
Srbija će po nečemu biti prva u ovom regionu, a to je visina inflacije. Začudo to ovoga puta neće biti problem jer je projektovana inflacija u Srbiji jedan odsto, dok će većina zemalja završiti u deflaciji. Inače deflacija se smatra velikim problemom za ekonomiju jer obeshrabruje potrošnju i investicije što dovodi do smanjenja privredne aktivnosti.
Tako nadugačko i naširoko hvaljena reforma javnih finansija koja je dovela do toga da budžetski deficit u 2016. bude čak dvostruko niži od planiranog u poređenju sa drugim zemljama u stvari i nije neki uspeh. EBRD je procenio da će Srbija godinu završiti sa budžetskim dficitom od 2,4 odsto BDP-a. Kada se izuzme Crna Gora sa ogromnim deficitom od čak 12,1 odsto BDP-a nastalim pre svega zbog ulaganja u infrastrukturu, i tu se nalazimo oko sredine. BiH i Bugarska će imati manjak u državnoj kasi od 0,8 odsto BDP-a dok će Mađarska imati deficit od 1,5 odsto BDP-a. Na nivou Srbije naći će se Albanija i Slovačka sa deficitom od 2,5 odsto BDP-a, a budžeti Poljske i Hrvatske biće u minusu 2,8 odsto BDP-a.
Ono što je pozitivno za Srbiju je prilično velika procena neto priliva stranih direktnih investicija. EBRD je za Srbiju izneo procenu da će neto priliv SDI iznositi 4,8 odsto BDP-a. Samo Albanija sa 8,2 odsto BDP-a i Crna Gora sa 12,1 odsto BDP-a će imati veći priliv stranih direktnih investicija u regionu. Prilivi Sdi ostalih kretaće se od 0,5 odsto u Slovačkoj do tri odsto BDP-a u Bugarskoj.
Uprkos rastu izvoza većem od rasta uvoza u ovoj godini Srbija će ipak imati popriličan manjak u spoljnoj trgovini. Ipak priliv investicija biće dovoljan da pokrije deficit u tekućem računu platnog bilansa koji će u 2016. godini iznositi 4,2 odsto BDP-a. S druge strane zemlje kao što su Slovenija, Hrvatska, Slovačka, Mađarska i Bugarska ostvariće suficite u tekućem računu platnog bilansa. Najveće deficite u tekučem računu platnog bilansa imaće Crna Gora sa 10,3 odsto BDP-a i Albanija sa čak 13,3 odsto BDP-a.
Za 2017. godinu očekuje se da prosečan privredni rast za region Jugoistočne Evrope bude tri odsto. Međutim, EBRD upozorava na veliku zavisnost ekonomske aktivnosti zemalja u regionu od privrednih kretanja u Evrozoni. Oni su izračunali da samnjenje rasta od jedan odsto u Evrozoni direktno se preliva na ovaj region kroz samnjenje privrednog rasta od 0,6 odsto, a kada se saberu ukupni efekti deluje na smanjenje rasta od jedan odsto u zemljama Jugoistočne Evrope.
Prema oceni EBRD prioriteti Srbije bi trebalo da budu strukturne reforme, pre svega racionalizacija javne administracije i restrukturiranje državnih preduzeća, pre svega Železnica, EPS-a i Srbijagasa kako bi se smanjio rizik za javne finansije u narednim godinama. Na strani uslova poslovanja, ističe se da parafiskalni nameti koji koštaju privredu dva odsto BDP-a treba da budu skresani. Takođe, pravosudni sistem i procedure bankrota i likvidacije moraju biti unapređene. U ovom izveštaju EBRD ukazuje i potrebu boljeg sprovođenja ugovora, kao i za efikasnijim javnim nabavkama i inspekcijama.
Autor: Danas
