Izvor: Novine novosadske, 26.Okt.2012, 11:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ANKETA: Pre prvog snega zatrpaće nas nemaština

Na pragu “paprene zime” – građani na udaru najveće krize Prognoze domaćih ekonomista koji su tokom prethodnih meseci upozoravali najpre one koji vladaju Srbijom, ali i građanstvo, da će nam već dolazak oktobra zagorčati >> Pročitaj celu vest na sajtu Novine novosadske << život, dok će nam predstojeća zima biti u svakom smislu duga i hladna, polako se obistinjuju. Kako zbog javnog duga, neracionalnog trošenja državnog budžeta, lipsale privrede, trome promene vlasti, te nimalo investicija i tržišne politike monopola ovdašnjih “velikih igrača”, već početkom jeseni krvnu sliku naših buđelara teško šta može popraviti. Na lokalu, međutim, osim toga što ćemo morati da izdvojimo daleko više novca za garderobu sa platama koje svakim danom “guta” evro, očekuju nas i nova poskupljenja komunalnih usluga.

U prvom redu, novosadsko Gradsko veće odobrilo je poskupljenje grejanja od skoro 14 odsto i to od 1. novembra. To znači da će građani ubuduće grejanje plaćati 98 dinara po metru kvadratnom, odnosno oko 700 dinara više za stan od “prosečnih” 60 kvadrata. Cena tople vode će i dalje biti 266,49 dinara po kubiku. Podsetimo, od 1. novembra poskupljuje i gradski prevoz za 11 odsto, kao i usluga odnošenja smeća koju naplaćuje “Čistoća”. Osnovne životne namirnice, poput mesa, voća i povrća, kućne hemije i ostalih potrepština koje se podrazumevaju kao redovan mesečni trošak, odavno su  nam trn u oku i u džepu, a prema nekim najavama uskoro bi i za veknu hleba trebalo da dodamo koji dinar više.
Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Goran Papović najavio je, međutim, da će, ako pekari budu radikalizovali svoje zahteve za poskupljenjem hleba, pozvati potrošače na bojkot kupovine peciva. Papović napominje da je nerealno da se kilogram peciva prodaje po 250 ili 300 dinara, a da kilogram hleba košta 90. Ipak, ovaj naš bojkot, pošto smo odavno slomljeni i krhki, verovatno plodom neće uroditi, kao ni mnogi drugi, nažalost, a do nekih boljih dana pitali smo građane Novog Sada kako se nose sa teretom svakodnevnice. Uglavnom, kažu, teže nego ikad.

Kako izlazite na kraj s poskupljenjima?
Dr Popov, neuropsihijatar
Jako teško se živi, nema novca, cene skaču, a na sve to nam nabijaju i razne kamate. Kažu da je republička vlada za narod, a ja ne vidim kako oni to pokazuju. S druge strane, imate taj apsurd da vi sve morate da platite i podmirite, a oni drugi, koji treba da vam uplate plate i socijalno – to ne moraju i to je jedna velika sramota. Ovo je vrlo teško stanje u društvu, a iz iskustva znam da takve situacije dovode do teške depresije i nemoći koja se kod ljudi ispoljava.
Dejan Ikonov, penzioner
Ovo je jedna velika sramota za državu i totalna nemaština. Nema više ni smisla pričati o bilo čemu. Eto, ja sam ceo život radio i sad ne mogu k’o čovek da živim od svoje penzije. Sastavljam kraj s krajem, zadužujem se, i mene je samog sramota šta sam dočekao i šta smo dočekali, a treba izdržavati i ćerku i unuku. Ovo je strašno.
Vukica Šijački, penzioner
Nemam reči više za sve ovo, sve nam je gore i gore. Mene muž praktično izdržava jer ja od svojih primanja ne mogu ništa, ni račune da platim, a kamoli nešto drugo. Zaista je sraman postao život u Srbiji.
Rajko Kisić, penzioner
Jako teško se živi trenutno, a mislim da smo sad došli do potpune rupe. Mala je penzija, ljudi ne rade, gazde ne plaćaju, država ništa ne preduzima, a cene rastu, baš kao i evro. Pokriju se računi, nekako, s mukom, ali je zaista jako teško.
Dragan Bačvanin, inženjer tehnologije
Ja sam još pre tri godine ostao bez posla i sva sreća je što sam imao neke zalihe novca koje sam krckao, ali sad i to ponestaje i pravo da vam kažem ne znam šta ću i kako ću, a sve poskupljuje i nigde para. A mora se živeti. I nije mi ni jasno, pravo da vam kažem, kako ljudi preživljavaju. Katastrofa jedna.
Branislava Babić, profesor fizičkog
Ma kako živimo svi tako i ja, krpim kraj s krajem. Više je to životarenje, a ne život. Život u Srbiji nije moguć, jer s našim platama i ono što treba da bude nanormalnije – nije moguće, a o svemu drugom suludo je i pričati.

Agneš Tot, vaspitačica
Jako teško se živi, a s druge strane nema ni posla. Završite fakultet i onda s tom diplomom nemate zaposlenje. Plus nova poskupljenja i jedna opšta konfuzija, stvaraju užasnu situaciju. Evidentno je da će ova jesen, zima i predstojeća godina biti zaista neizdržive.
 
 

Bojan Samson, profesor književnosti
Ja mislim da u ovoj zemlji teče med i mleko i da svi živimo fenomenalno. Eto i ja živim fenomenalno, uživam u Srbiji, i to bih svima preporučio toplo i od srca.
Koviljka Glušac, penzioner
Još u porodicama gde neko radi i ima redovna i solidna primanja i može da živi od svog rada nekako se i snalaze, ali tamo gde ljudi ne rade, ili radi samo jedna osoba, strašno je napeto. Krpim se i ja, kao i svi, ali jedva sastavim kraj s krajem iz meseca u mesec. Generalno, trenutno se živi pod velikim pritiskom, možda je ovo do sada najteže stanje u protekloj deceniji.
Rade Burumdžija, penzioner
Ne znam koliko mi možemo više na to i uticati, ali svodi se bukvalno na preživljavanje. No, to nam je izgleda sudbina, jer ja sam poodavno rođen i uvek je bilo slično stanje u Srbiji, ali nekako smo uvek uspevali da preguramo krize. Preživećemo i sad, valjda.
Marko Gucunski, majstor za grejanje
Upravo sam ostao bez posla i šta da vam kažem. Radio sam u JKP “Stan” kao majstor po ugovoru, a sada nemam pojma kako ću. Živim sa verenicom kod mojih roditelja, i stalno planiramo da se osamostalimo, ali nema šanse u ovakvoj situaciji, odnosno u ovoj državi.
Jelena Knežević, bankar
Jedini način na koji uspevam da kako-tako preživim je to što još uvek živim kod roditelja. A radim pritom u banci, što se kod nas “na papiru” računa za relativno dobar i plaćen posao. Međutim, da živim sama, uz teret računa, ne znam kako bih uopšte izgurala mesec i kako bih uopšte u nekoj perspektivi, kojoj se nadam, izdržavala porodicu.
Dina Cvetković, bankar
Jako je sumorna slika u čitavom društvu. Imam, po našim standardima, solidan posao, ali posle svakog 15-og u mesecu dolazim u situaciju da ostanem bukvalno bez dinara. Ne moram puno da objašnjavam koliko je neophodno biti snalažljiv, ali i računati na pomoć roditelja. Nažalost, situacija je užasna.
Dobrivoj Gimboš, penzioner
Penzioner sam i imam relativno dobru penziju od 35 hiljada dinara, ali kada se plate svi troškovi malo ostane i za život i za hranu i za sve ostalo. Nekako pronalazim računicu i uspevam da isplaniram kućni budžet, ali su cene otišle gore, primanja stoje, a evro skače. Gotovo da je nemoguće podmiriti sve i ostati solventan.
Marko Svilar, informatičar 
Ono što želim to mi dođe u stvarnosti i ne žalim se. Dobro živim i moć podvesti zaista radi.

Nastavak na Novine novosadske...