Izvor: GradskeInfo.rs, 25.Sep.2022, 12:05
Како је Нови Сад изгледао 5000 година пре нове ере?
Неолит или млађе камено доба је период између мезолита и бронзаног доба и његово трајање варира од места до места.
Wikimedia Commons/
У југоисточној Европи је то период од око 4.000 година (7.000 – 3.000 год. пре нове ере), али на централном Балкану неолит је почео око 5.500 год. п. н. е. Сматра се >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << мирним периодом, без већих сукоба. Карактерише га почетак земљорадње и култивација житарица, припитомљавање биљака и животиња и прелазак са номадског на седелачки начин живота, у сталним заједницама, као и почетак употребе керамике.
Све ово је у потпуности променило дотадашњи начин живљења и утемељило основе савременог живота. Најпознатије неолитске културе на подручју централног Балкана су старчевачка (6.200 – 5.300 год. п. н. е.) и винчанска (5.300 – 4.200 година п. н. е.).
Археолошка истраживањима су доказала да организован људски живот у форми насеља, на подручју данашњег Новог Сада, постоји у континуитету од времена најстаријих праисторијских популација до најновијег доба.
Разлог за константно насељавање овог простора лежи у непосредној близини воде и природних ресурса за градњу насеља и исхрану, као и привредном и одбрамбеном значају Дунава.
Дунав је одувек био велики комуникациони правац и крећући се његовим обалама, мигранти су долазили и мешали се са староседеоцима или их потискивали у друге делове Панонске низије.
Wikimedia Commons/Verity Cridland
Археолошки налази доказују да је овај простор насељен у континуитету од времена неолита и најстаријих земљорадничких култура, током бакарног, бронзаног и гвозденог доба, времена доминације Римљана на лимесу, током вараварских продора у времену касне антике и раног средњег века у Великој сеоби народа, све до данашњег времена.
Прве заједнице
Територија данашњег Новог Сад некада је била једна претежно мочварна алувијална раван, са ритским шумама и обиљем воде, а на појединим сувим деловима – обале, речне аде и греде, формирана су насеља, још у периоду млађег каменог доба и раног неолита (VI миленијум п. н. е.). С друге стране Дунава, на Петроварадинској стени, трагови неандерталских заједница сежу још у време старијег каменог доба и средњег палелолита (60.000-35.000 год. п. н. е.).
Археолошка налазишта из периода раног неолита откривена су на Сајлову, а из доба позног неолита (V миленијум п. н. е.) откривена су на простору Темеринске петље, Сајлова и Петроварадинске тврђаве.
Ови локалитети су настањивани у континуитету и током каснијих периода. За период бакарног доба карактеристично је ширење индоевропске популације из руских степа на подручје Паноније и југоисточне Европе. Током бронзаног доба (крајем III и током II миленијума п.н.е) појачава се сеоба индоевропске популације на ове просторе, а о њиховом животу на подручју данашњег Новог Сада казују налази из Улице Матице српске, Булевара Михајла Пупина, Улице народних хероја, са Темеринске петље, Сајлова, Клисе и Слане баре.
Млађе гвоздено доба (тзв. период Латен) и време доминације келтских племена Скордиска до данас је потврђено спорадичним налазима на Горњем Сајлову и Петроварадинској тврђави и у широј зони Ченеј, Каћ, Ковиљ.
Фото: Wikimedia Commons/Vladimir Mijailović
Током раног средњег века, доба Велике сеобе народа и аварске доминације, односно аварско-словенског савеза.
Oд VII до IX века, организовани људски живот је доказан на Сајлову, широм новосадског атара, али и у центру града у Улици Лазе Телечког. Средњовековни период од X до XV века обележен је доласком Мађара и доминацијом њихове средњовековне државе.
Материјални докази средњовековне културе откривени су на више локалитета: Петроварадинској тврђави, Темеринској петљи, Сајлову, Југовићеву, Клиси, Сланој бари, Телепу и тзв. Велеђијевом брегу, на данашњем Новом насељу у Улици Милеве Марић, у центру града у Његошевој улици, Пашићевој улици, на Тргу слободе, у Улици народних хероја, у Католичкој порти, порти Саборне цркве, у дворишти Академије уметности у Улици Ђуре Јакшића, на Тргу Марије Трандафил, у Улици Светозара Милетића, на Позоришном тргу…
У самом граду до сада су евидентирана педесет два археолошка налазишта, а на ширем градском подручју њих више од две стотине. Обимнија археолошка истраживања у старом језгру Новог Сада започета су тек у последњој деценији прошлог века. Тако је у зиму 1991/92. год. откривено праисторијско гробље спаљених покојника, из времена с краја бронзаног и почетка гвозденог доба (1.100-900 год. пре нове ере). До данас је у старом језгру, на “златној греди”, тј. некадашњој Дунавској ади, и њеној непосредној близини откривено осамнаест локалитета.
Археолошки садржаји који су тада пронађени, сведоче о насељавању овог простора у праисторији, касној антици и средњем веку. Истарживања на Петроварадинској тврђави (2002-2004. год.) померила су старост насељавања ове стене у палеолит и време неандерталских популација.
Обимна заштитна археолошка истраживања, која се последњих година обављају на територији града, а везана су углавном за изградњу инфраструктуре, доносе обиље нових локалитета и података.
Najveće misterije Novog Sada (drugi deo)
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Како је Нови Сад изгледао 5000 година пре нове ере? се појављује прво на Градске инфо.
