Izvor: RadioCity.rs, 06.Okt.2017, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Želim da se u moru identičnih sadržaja izdvojim,da budem jedinstven"
Odakle budući novinar u svetu književnosti, i kako je uopšte došao na ideju da pošalje esej na konkurs?
„Želeo sam da javnosti predstavim problem nečitanja kod omladine. Smatram da je to veoma veliki problem u današnjem vremenu jer umesto pravih, realnih vrednosti, mladi se sve više okreću nekim trivijalnostima i zagovornici su neke sub-kulture umesto da budu zagovornici pravih vrednosti.“ – objašnjava Nikola šta ga je inspirisalo da piše i nastavlja –„Danas je svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << sadržaj dostupniji omladini i oni i putem Interneta prate te trivijalnije teme, mnogo više nego što bi ih pratili da interneta nema.“
Nikola Golubović sasvim izvesno ne spada u tu grupu mladih ljudi, onu koja malo čita, zato i uviđa da je nečitanje veliki problem i to obrađuje u nagrađenom eseju. Sam konkurs zadužbine „Dositej Obradović“ je otvoren za sve književne forme pa su tako prvu i drugu nagradu dobila prozna ostvarenja a Nikola je trećenagrađeni sa esejom.
Nagrada će mu biti uručena naredne nedelje u Beogradu ali još uvek ne zna kako će izgledati ceremonija uručenja, pošto organizatori, kako kaže, još uvek to drže u tajnosti. Zanima nas da li ima tremu, pošto je ovo prva nagrada koju prima.
„Pa, veoma sam počastvovan jer mi je rad nagrađen u konkurenciji sa profesionalnim autorima, koji su slali svoje radove a ja se prvi put susrećem sa takvim konkursom. Zbog toga je ogromna čast da u moru profesionalaca budeš jedan od troje nagrađenih“ – kaže Nikola i dodaje da je sama zadužbina „Dositej Obradović“ izuzetno cenjena u književnim krugovima u Srbiji, tako da je značaj ove nagrade veliki.
Nikola je odličan student žurnalistike, sa prosekom u toku studija do sada 9.5, ali to ga ne sprečava da se pored učenja bavi i drugim stvarima.
„Svaki mladi čovek koji želi da se nečim bavi može da pronađe načina i vremena za to.“ – smatra Nikola i deli sa nama i to da kada ne uči, ili ne piše, on živi potpuno jednako kao i njegovi vršnjaci. – „Izlazim sa prijateljima. Mnogi ljudi, kada shvate čime se ja sve bavim, misle da ja uopšte nemam slobodnog vremena, a u stvari, to uopšte nije tako. Stvar je samo u dobroj organizaciji.“
Iako još uvek studira novinarstvo, priča nam kako se već oprobao i u tim vodama, da je pisao za nekoliko portala a pored svega toga, napisao je i jednu knjigu, kako kaže „psihološki triler“, za koju još uvek čeka izdavača. Ono što nas je dodatno inspirisalo da ga pozovemo da gostuje, pored nagrade, jeste i činjenica da on već ima profesionalno urađen web sajt. Prema svemu sudeći, Nikola Golubović je mladi čovek koji zna šta želi. Čini se prilično ambiciozno.
„Ja zapravo želim da se u moru identičnog sadržaja izdvojim. Da budem nekako jedinstven.“ - potvđuje nam pretpostavku Nikola.
A da mu to polazi za rukom potvrđuje i to što je, sopstveni, još uvek neobjavljeni roman, već pretočio u scenario za TV seriju.
„Ja sam napisao svoj roman pre izvesnog vremena, i ostavio sam ga da se utisci slegnu i da ga prepravimo. To je takozvana druga ruka romana. U međuvremenu je HBO raspisao konkurs za originalnu dramsku seriju. Video sam mogućnost da se oprobam i u tom svetlu, tako da sam roman pretvorio u TV seriju i napisao dramsku seriju po motivima mog romana“ – objašnjava simpatični Golubović.
To iskustvo je bilo zanimljivo ali Nikola još uvek, priznaje, traži sebe i još uvek nije siguran čime bi se radije bavio. Zato se i upušta u isprobavanje različitih srodnih stvari kako bi odlučio u čemu se u stvari, najlakše pronalazi.
Roman našeg dvadesetogodišnjeg sagovornika za koga još traži izdavača, kako objašnjava, opisuje opšte stanje stvari kod mladih ljudi danas.
„Pisanje romana zahteva jedno obimno istraživanje i proučavanje svih argumenata koji će se provući kroz roman a s obzirom da je glavna tema mog romana depresija i asocijalnost i moj junak se suočava sa tim“- navodi Nikola i kaže da je nekoliko meseci sa lekarima razgovarao o depresiji kako bi najrealnije predstavio kako to izgleda kada neko ima baš taj problem. –„Ja sam svestan da je bolest današnjice depresija i svestan sam koliko mladih ljudi ima problem zapravo sa tim. Želeo sam da im ponudim podršku, da znaju da nisu sami i da postoji mnogo drugih ljudi koji dele iste probleme.“
U knjizi se govori i o asocijalnosti mladog čoveka. Da li je i ona izražena u našoj realnosti.
Nikola smatra da ukoliko ljude okuplja ljubav prema pozorištu ili književnosti danas, da će te socijalne grupe biti oskudnije, pošto, prema njegovom mišljenju danas fokus mladih nije na tome već na jeftinoj zabavi koja se svodi jedino na izlaske po kafićima. On dodaje da bi bio jako zadovoljan ako bi pronašao adekvatnog izdavača koji bi njegovu knjigu približio ciljnoj grupi – mladima, jer smatra da bi mogla da im pomogne. Na našu opasku da mladi danas više žive virtuelno nego u realnosti, pa da je možda uputnije knjigu im nuditi preko Interneta, Nikola ima spreman odgovor:
„Tačno je to što kažete. Ja imam neke proverene statističke podatke koji se odnose na Internet i na čitanje i na provođenje vremena na Internetu i uz knjigu. Mladi ljudi ne čitaju online, a zaljubljenici u knjigu i dalje žele da imaju štampano izdanje kraj sebe, jer je veća draž kad listaš stranice nego kad skroluješ.“ – kaže Nikola i dodaje da je njega gotovo šokirao podatak da je PISA testiranje pokazalo da gotovo polovina đaka u Srbiji nema mogućnost adekvatnog razumevanja pročitanog teksta. Šokantno je, dodaje da 40% đaka nikada nije posetilo neku biblioteku a najtužniji podatak govori da samo 4% mladih ljudi u Srbiji čita u slobodno vreme.
Iako se trudi da izgradi sopstveni stil, Nikola Golubović priznaje da su mu uzori među klasicima. Voli Oskara Vajlda i Iva Andrića.
Za kraj razgovora, pitamo Nikolu da nam otkrije, gde sebe vidi u budućnosti. Kao novinara, za šta se školuje ili kao pisca, čime se iz ljubavi bavi. Kaže da će pokušati da kombinuje obe profesije pošto su, smatra, to najlepša zanimanja koja postoje.
.jpg)
