Izvor: NiskeVesti.rs, 19.Sep.2016, 14:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbrinuto 65 prosvetnih glava, sada problem patuljaste škole
Najveći problemi u šklolstvu su tehnološki viškovi i „patuljaste“ škole u kojima ima samo po nekoliko đaka, uglavnom u Pirotskom okrugu, gde se izdvaja Babušnica i za koje država u saradnji sa lokalnim samopravama mora da pronađe finansijska rešenja, kaže načelnik Školske uprave Niš, Dragan Gejo.
U Nišu je ove školske godine 400 prosvetara bez potpune norme, a 65 nastavnika je tehnološki višak, koji su raspoređeni po niškim školama.
„Direktori >> Pročitaj celu vest na sajtu NiskeVesti.rs << škola sarađuju sa nama, kao i predstavnici sindikata. Formirana je radna grupa i preko informacionog sistema Dositej svi mogu da vide koliko ima slobodnih mesta i u kojim školama, sve je transparetno. 65 nastavnika u Nišu koji su bili tehnološki višak su zbrinuti. S obzirom na to da imamo 117 slobodnih mesta, postoji mogućnost da škole prime i profesore sa tržišta rada, ali da neće biti zapošljenja za stalno”, kaže načelnik Školske prave, Dragan Gejo.
Školskoj upravi se sada javljaju i profesori sa područja drugih školskih uprava.
„To su uglavnom profesori koji su predavali na Kosovu i Metohiji i postoji način da se i oni vrate u svoje školske uprave, kako bi se smanjili troškovi puta, a taj novac iskoristio za razvoj školstva”, naglašava Gejo.
Pored problema tehnoloških viškova, ove godine Školska uprava se susreće i sa problemima troškova koje škole imaju tokom godine, njihovim finansijskim planovima, kao i sa opremljenošću škola.
„Broj odeljenja u pojedinim školama je iz godine u godinu manji zbog pada natalitet u ovom kraju i treba ozbiljno razmisliti o novoj mreži osnovnih i srednjih škola. Imamo vrlo male, patuljaste škole, za koje se postavlja pitanje da li je potrebno da ih i dalje finansiramo. To su škole u kojima imamo po 10 do 12 učenika i uglavnom se nalaze u Pirotskom okrugu u opštini Babušnica. Tamo se broj učenika drastično smanjuje, a ostao je isti broj nastavnika u razrednoj nastavi. Ni mnogo bogatije zemlje to ne mogu da izdrže, a da ne govorimo o našoj. Došlo je vreme da predstavnici lokalnih samouprava i Ministarstvo prosvete, ove ili sledeće godine zajednički reše ovaj problem“, ističe Gejo.
.jpg)
