Izvor: B92, 18.Apr.2010, 20:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vozovi: Klackanje do Lapova
Od Beograda do Niša putnici će se voziti vozom srpskih železnica pet i po sati, dok za to vreme autobusom ovu relaciju mogu da pređu u oba pravca. Istu razdaljinu, pomenutih 240 kilometara, putnički vozovi u većini zapadnoevropskih zemalja prelaze za manje od dva sata.
Izvor: Večernje novosti
Dugo ćemo se još klackati našim vozovima, na našim prugama. U već pomenutom Nišu električne lokomotive zameniće dizelke, do Dimitrovgrada, jer od davno najavljene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << elektrifikacije te deonice još nema ništa. Za sada nema ništa ni od ruskog kredita i obećanih 800 miliona dolara, iako ima naznaka da će se pregovori nastaviti u maju. Zajam od 200 miliona dolara za podršku budžetu ugovoren je nedavno u Moskvi, ali ni reči o beogradskom železničkom čvoru, završetku nove železničke stanice „Beograd - Centar" u Prokopu, izgradnji pruge Valjevo - Loznica...
Nacionalni savet za infrastrukturu kao državni prioritet, posle drumskog, izabrao je železnički Koridor 10. Međutim, na prugama Srbije obećanih novih kilometara nema, obnovljenih takođe. Još nema ni novca, niti završenih projekata. Ali, zato se povećava broj kilometara na kojima, zbog bezbednosti, „Železnice Srbije" uvode lagane vožnje.
POLAGANO
- Nedovoljno ulaganje u održavanje dovelo je do lošeg stanja železničke infrastrukture - kaže za „Novosti" Nenad Stanisavljević, direktor „Medija centra" srpske železnice. - Tako danas vozovi na dve trećine srpskih pruga saobraćaju brzinom manjom od 60 kilometara na sat, a na samo 95 kilometara koloseka kroz našu zemlju mogu da se kreću brzinama većim od „stotke".
„Železnice Srbije" su prinuđene da uvode takozvane lagane vožnje, kako bi smanjenjem dopuštenih brzina vozova prioritetno očuvale bezbednost saobraćaja. Na prugama su na više od 330 deonica uvedene lagane vožnje, u dužini koja premašuje 650 kilometara. Samo za sanaciju tih deonica potrebno je oko 150 miliona evra. Za obezbeđivanje neophodnih materijala za ukidanje laganih vožnji na Koridoru 10 i na pruzi Beograd - Bar potrebno je 54 miliona evra.
Koridor 10 je svakako najznačajniji razvojni projekat „Železnica Srbije" i to već dugi niz godina. Prema procenama, samo modernizacijom postojećih pruga na Koridoru 10, prihod od tranzita bi iznosio oko 100 miliona evra, što je višestruko više nego sada. Izgradnjom drugog koloseka na ovoj međunarodnoj magistrali, direktni očekivani tranzitni prihodi srpskih železnica bili bi višestruko veći.
Ali, za rekonstrukciju i modernizaciju Koridora 10 potrebno je oko 4,6 milijardi evra. To podrazumeva savremenu dvokolosečnu prugu za mešoviti putnički i teretni saobraćaj, kao i za kombinovani transport, uz projektovane brzine vozova od 160 do 200 kilometara na sat. Kada se obezbedi novac i završe projekti, osam godina je potrebno da se taj posao i odradi. Prva faza radova, kažu u „Železnicama", planirana je od ove do 2012. godine i za to je potrebna 1,1 milijarda evra. Druga faza - od 2013. do 2016. godine - koštala bi oko 3,5 milijardi evra.
KREDITI
Evropska investiciona banka odobrila je 80 miliona evra za modernizaciju 93 kilometra pruge na Koridoru 10 i to deonica Batajnica - Golubinci, Ćele Kula - Staničenje, na magistrali Niš - Dimitrovgrad i Gilje - Ćuprija - Paraćin. Završena je samo deonica od Batajnice do Golubinaca u koju je uloženo 33 miliona evra. Tim delom Koridora vozovi mogu da saobraćaju brzinom od 160 kilometara na sat. Za ostale deonice još, izgleda, nema projektne dokumentacije.
U budžetu Srbije za 2010. godinu predviđene su državne garancije u ukupnom iznosu od skoro milijardu evra. Iz kredita EIB, koji bi trebalo da bude odobren, planira se modernizacija i izgradnja dvokolosečne pruge Stara Pazova - Novi Sad, za brzine do 160 kilometara na sat, a vrednost projekta je 220 miliona evra. Od vlade Nemačke očekuje se kredit vredan 45 miliona evra za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Pančevo - Vršac - državna granica.
Država garantuje i za kredit Evropske banke za obnovu i razvoj od 100 miliona evra, od kojih će se 35 miliona evra iskoristiti za nabavku kolosečnog materijala, da bi se prepolovio broj laganih vožnji, a preostalih 65 miliona evra planirano je za nabavku elektrolokomotiva.
REMONTI
U PRETHODNE tri decenije, od 1979. do 2008, umesto 190 kilometara prosečno godišnje, koliko je bilo neophodno za očuvanje železničke infrastrukture, remontovano je svega oko 41 kilometar. To je tek 20 odsto onog što je bilo potrebno da se uradi na prugama.
BARSKA PRUGA
NA barskoj pruzi, prema pokazateljima s kraja prošle godine, lagane vožnje uvedene su na tridesetak mesta, u ukupnoj dužini od nešto više od 100 kilometara. Od Beograda do Vrbnice, zbog uvedenih laganih vožnji putnički vozovi saobraćaju sat duže nego što to omogućavaju projektovane brzine na ovoj magistrali.
Više od 30 godina ništa nije urađeno na tom železničkom pravcu, a remont je bio neophodan već posle prve decenije. Preliminarna analiza pokazuje da je za ukidanje laganih vožnji na barskoj pruzi potrebno od 50 do 70 miliona evra, dok je za kompletan remont pruge, koji bi uključio ukidanje laganih vožnji, sanaciju pojedinih delova pruge, mostova i tunela, neophodno oko 200 do 250 miliona evra. Za ovakvu rekonstrukciju barske pruge potrebno je oko tri godine.
NOVI VOZOVI
„ŽELEZNICE Srbije" potpisale su nedavno sa ruskom kompanijom „Metrovagonmaš„ ugovor o kupovini deset novih dizelmotornih vozova. Ovo je prvi put nakon skoro tri decenije da srpske železnice nabavljaju nove vozove za putnički saobraćaj. Vrednost ugovora je 34,38 miliona švajcarskih franaka. Prva garnitura na srpske pruge trebalo bi da stigne već za oko godinu dana.
ZAJAM I VAGONI
SA Evropskom bankom za obnovu i razvoj potpisan je ugovor o zajmu od 100 miliona evra, zahvaljujući kojem će srpske železnice obezbediti trideset višedelnih elektromotornih garnitura, prvenstveno za regionalni saobraćaj. Međunarodna železnička banka „Eurofima" odobrila je „Železnicama Srbije" 43 miliona švajcarskih franaka za nabavku deset novih vozova, dizelmotornih garnitura. Iz španskog državnog kredita „Železnice" će obezbediti još 10 novih dizelmotornih vozova vrednih 22 miliona evra.
Tatjana SPALEVIĆ
