Izvor: Politika, 28.Maj.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojnom saradnjom do stabilnosti na Balkanu
Za pretpostaviti je da postoji i treći mnogo jači faktor čija se reč sluša podjednako pažljivo i u Beogradu i u Zagrebu, kaže Predrag Simić
Ako vojni odnosi između dve zemlji dobro funkcionišu to je siguran znak da i svi ostali odnosi funkcionišu kako treba, prokomentarisao je Zoran Dragišić, sa Fakulteta za bezbednost, najavu ministra odbrane Dragana Šutanovca da će Srbija i Hrvatska u junu potpisati sporazum o saradnji u oblasti odbrane. Pojedini sagovornici „Politike”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međutim, nisu sigurni da će, zbog teškog nasleđa prošlosti, odnosi između Srbije i Hrvatske u skorije vreme biti na zavidnom nivou. Većina njih, ipak, smatra ovaj potez ohrabrujućim i prilikom za eventualni novi početak.
Sporazum koji će, prema rečima Dragišića, praktično otvoriti novo poglavlje u političkim odnosima Srbije i Hrvatske doneće dvema državama višestruku korist, uključujući i materijalnu. Budući da, kao članice bivše Jugoslavije, imaju kompatibilne vojne industrije, i Srbija i Hrvatska mogu da zarade zahvaljujući toj saradnji. Mnogo toga može da se očekuje i od razmene u oblasti vojnog obrazovanja i zdravstva.
„Povrh svega Srbija i Hrvatska su dve najvažnije zemlje na zapadnom Balkanu i dobri odnosi između njih stabilizuju čitav region. Uz to, Hrvatska je članica NATO-a, što je za nas vrlo važna činjenica jer možemo značajno koristiti njihova iskustva”, kaže Dragišić.
Objašnjavajući zašto je uprkos takvim koristima Hrvatska poslednja zemlja u regionu sa kojom Srbija potpisuje ovakav sporazum, Dragišić kaže da su stvari kao što su ratno nasleđe, nerešeni problemi izbeglica, ili međusobne tužbe, opterećivale odnose između Srbije i Hrvatske mnogo više nego odnose između, na primer, Srbije i Slovenije ili Srbije i Makedonije.
„Od nečega mora da se počne”, kaže general u penziji Ninoslav Krstić, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju, dodajući da bi dvema vojskama samo štetilo dalje odugovlačenje stvaranja povoljnijih odnosa između njih. I on smatra da ovaj sporazum može da se okvalifikuje kao istorijski zbog događaja iz devedesetih.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Predrag Simić smatra da očigledno, bar do parlamentarnih izbora u Hrvatskoj na jesen, neće biti srdačnosti i otvorenosti između Beograda i Zagreba, jer neke stvari iz prošlosti „postavljaju limite svim pokušajima da se iz te prošlosti izađe”. Ističući da je potpisivanje ovog sporazuma korak koji logično proističe posle otopljavanja odnosa Beograda i Zagreba nakon dolaska Ive Josipovića na Pantovčak, Simić ocenjuje da iza takvog koraka ne stoji samo ta „ponovo probuđena” ljubav jer, „kad sarađuju ministarstva odbrane, pogotovo jedne zemlje koja je članica NATO-a, onda verovatno treba tražiti i nekoga u pozadini”.
„Znači, za pretpostaviti je da, kada se potpisuje takav sporazum između ministarstava odbrane Srbije i Hrvatske, tu postoji i treći mnogo jači faktor kome je to u interesu i čija se reč sluša podjednako pažljivo i u Beogradu i u Zagrebu”, naglašava Simić, prema čijim rečima nije ni loše kada se pojavi neko dovoljno jak da može „ponegde da nas otkine od prošlosti, kao u slučaju ovog sporazuma”.
Istoričar Čedomir Antić, iz Naprednog kluba, ima veću rezervu prema ovom sporazumu i navodi najpre da bi bilo dobro da se o njemu prvo raspravljalo u Narodnoj skupštini. „Reč je o sporazumu koji nije običan, pošto ni odnosi sa Hrvatskom nisu obični. Za razliku od većine drugih država iz regiona Hrvatska je u ovom trenutku domovina najvećeg broja prognanika u Evropi, a ti prognanici žive ne teritoriji Srbije. Za razliku od ostalih država iz regiona u Hrvatskoj i dan-danas postoje osobe koje žive u Srbiji a koje su na tajnim optužnicama. Od Hrvatske je Rezolucijom Skupštine Saveta Evrope 2005. traženo da Srbe vrati u Ustav kao konstitutivni narod, ali ona to nije učinila. Pokojni predsednik Tuđman je još 1995. prihvatio postojanje dva autonomna kotara, Knin i Glina, za Srbe u Hrvatskoj, ali oni su ukinuti 1997. i 2001. godine. U uslovima u kojima Srbija ne postavlja ta pitanja, a hoće da stvara novi početak sa Hrvatskom, naša zemlja se predstavlja kao neozbiljna država”, smatra Antić.
Hrvatska je zemlja koja je deo atlantskih integracija. A Srbija je 2007. u velikom saglasju Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije izglasala vojnu neutralnost”, ističe Antić i dodaje da je Hrvatska priznala Kosovo.
J. Cerovina, B. Baković
--------------------------------------------------------------------
Intervju: Dragan Šutanovac, ministar odbrane
Srpska i hrvatska vojska treba da sarađuju
Želja nam da je razmenjujemo informacije i iskustva i da učestvujemo u eventualnim zajedničkim vežbama, kako u Srbiji, tako i van granica naše zemlje, jer smo potpuno ubeđeni da je to najbolji i jedini put konačnog pomirenja, kaže u razgovoru za „Politiku” ministar odbrane Dragan Šutanovac objašnjavajući motive za odluku da ministarstvo na čijem je čelu potpiše sporazum o saradnji sa Ministarstvom odbrane Hrvatske.
Najavili ste to kao stavljanje tačke na mračnu prošlost?
Činjenica je da je naša prošlost opterećena velikim brojem žrtava, ali želimo da pokažemo da dve vojske nisu neprijateljske vojske i da one mogu da doprinesu ne samo regionalnoj nego i globalnoj bezbednosti.
Kako komentarišete ocene da, s obzirom na nerešene probleme, nije vreme za novi početak sa Hrvatskom?
Svaki sporazum o saradnji vodi ka rešenju problema, a svaka kritika takvog sporazuma je u stvari nerazumevanje da problemi mogu da se reše samo kroz dijalog. Svestan sam toga da prošlost i danas na određeni način opterećuje odnose dve države, ali sam i ubeđen da će ovaj sporazum doprineti stabilizaciji i bržem rešavanju problema koji se ne tiču samo pitanja odbrane.
Republika Srbija, odnosno Ministarstvo odbrane, imaju potpisane sporazume sa svim zemljama u regionu i podsećam da pretnje, pre svega mislim na terorizam i organizovani kriminal, ne biraju ni zemlju, ni granicu ni etničku pripadnost. Ukoliko ne budemo na bezbednosnom prostoru bivše Jugoslavije intenzivno sarađivali, bilo kroz policijsku, bilo vojnu ili obaveštajnu saradnju, svaka od zemalja može biti podjednako ugrožena ma koliko se izolovala i ne želela da učestvuje u saradnji.
Da li je sporazum trebalo prvo da odobri Skupština Srbije?
Nijedan ovakav sporazum se ne potvrđuje prvo u Skupštini Srbije. Ta kritika je upućena od onih koji ne razumeju na koji način funkcioniše državna uprava. A svakako će i ovaj sporazum ići na ratifikaciju u skupštinu i očekujem da će većina glasati za njega.
J. Cerovina
[objavljeno: 29.05.2010.]
