Izvor: Blic, 17.Feb.2009, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ulaganje od 60 miliona evra koči birokratija

Projekat izgradnje kargo centra na niškom civilnom aerodromu „Konstantin Veliki", u koji je austrijska kompanija „Eyemax" spremna da uloži 60 miliona evra, nije mogla da zaustavi svetska ekonomska kriza, ali ga koči - srpska birokratija.



Aerodrom i „Eyemax" potpisali su u oktobru prošle godine ugovor o izgradnji kargo centra, ali je uslov za početak radova da aerodrom bude korisnik zemljišta na kojem će se graditi ovaj objekat. Aneksom ugovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji je potpisan prošle nedelje precizirani su rokovi i još neki detalji u vezi s realizacijom izgradnje. Tim aneksom je predviđeno da radovi počnu u aprilu a da li će to zaista tako i biti, zavisi isključivo od toga da li će do tada pravo korišćenja zemljišta biti preneto na grad ili na aerodrom, kaže za „Blic" direktor niškog aerodroma „Konstantin Veliki" Dragan Bugarinović.

Oko 150 hektara zemljišta na kojem se nalazi niški civilni aerodrom još 2002. godine Savezna vlada prenela je u vlasništvo Republici Srbiji. Iako je te iste godine Vlada Srbije donela zaključak kojim se pravo korišćenja zemljišta prenosi na grad Niš, služba za katastar Republičkog geodetskog zavoda do danas ga nije realizovala!

Grad je prošle godine pokušao da reši problem tako što je od Republičke direkcije za imovinu, na osnovu donetih odluka Vlade, zatražio da se pravo korišćenja sa grada Niša prenese direktno na aerodrom, ali ni to do sada nije učinjeno.

- Republički geodetski zavod i Direkcija za imovinu RS koče ovu veliku investiciju. Čak se i Ministarstvo za infrastrukturu prošle godine obraćalo Direkciji za prenos prava korišćenja, ali ni to nije dalo rezultate. Nije bila dovoljna ni urgencija premijera Mirka Cvetkovića i ministra za prostorno planiranje Olivera Dulića da Direkcija za imovinu postupi po zaključku i odluci Vlade. Neispunjenje ovog dela odluke onemogućava realizaciju ugovora niškog aerodroma, grada i „Eyemax" grupacije. Po ugovoru investitor je u završnoj fazi izrade projektne dokumentacije i grad sve vreme čini sve da ovako velika investicija u aprilu počne s realizacijom - kaže za „Blic" gradonačelnik Niša Miloš Simonović.

Simonović objašnjava da je, shodno zaključku vlade iz 2002. godine, Republika Srbija upisana kao vlasnik i kao korisnik zemljišta dela aerodroma koji je namenjen za civilni saobraćaj, a da i dalje postoji deo aerodroma koji je vojni i koji nema veze sa zemljištem o kome se govori u odluci.

- Oko 150 hektara zemljišta na kojem se nalazi civilni aerodrom „Konstantin Veliki" nema nikakve veze sa Vojskom i Ministarstvom odbrane, jer je njegov vlasnik i korisnik Republika Srbija. Zato su i pogrešna tumačenja u Direkciji za imovinu da je potrebna saglasnost Ministarstva odbrane da bi se pravo korišćenja zemljišta prenelo na Aerodrom „Konstantin Veliki". Ušli smo u vrzino kolo, a vreme prolazi. Dolazi u opasnost investicija koja bi Nišu u startu trebalo da donese 500 radnih mesta i da privuče nove investitore u grad - objašnjava Simonović.

Dragan Bugarinović, direktor niškog civilnog aerodroma „Konstantin Veliki", kaže da je ovo preduzeće prošlu godinu završilo s gubitkom od 40 miliona dinara zbog nedovoljnog broja letova. U iščekivanju da Narodna skupština Srbije ratifikuje sporazum o otvorenom nebu koji bi im omogućio da direktno pregovaraju sa stranim avio-prevoznicima, aerodrom trenutno veće prihode ostvaruje od pomoćnih delatnosti - autobuskog saobraćaja, trgovine i robnog terminala, nego od osnovne. Izgradnja i početak rada kargo centra mogli bi da budu od presudnog značaja za opstanak aerodroma.

Nema odgovora iz Direkcije

Pre tačno sedam dana redakcija „Blica" obratila se Direkciji za imovinu Republike Srbije, ali zaključno sa jučerašnjim danom nije stigao odgovor u vezi s problemom u vezi s prenosom prava korišćenja zemljišta na Aerodrom „Konstantin Veliki".

J. A.

Centar na 135.000 kvadrata

Izgradnju kargo centra u Nišu finansiraju austrijska firma „Eyemax" i britanski investicioni fond Čejton. Kargo i logistički centar prostiraće se na 135.000 kvadratnih metara površine.

U sklopu centra biće podignuta stovarišta, kancelarije i hotel, a najavljena je mogućnost izgradnje i mini tržnog centra, čime bi investicija mogla da dostigne vrednost od 100 miliona evra.

Nastavak na Blic...