Izvor: Politika, 18.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Troškovnik za razmišljanje
BELEŠKA
Niš – Ovih januarskih dana deo svog zimskog raspusta proveo je u Nišu i dvadesetdvogodišnji Vuk Janković, mladić koji već drugu godinu živi u Italiji, gde studira. Voli, ispričao nam je, da dođe u Niš, gde je rođen i gde je odrastao i školovao se, da provede malo vremena sa porodicom, sa drugovima i prijateljima. Dobro se, kaže, snašao u Italiji gde studije „idu" odlično.
Vuk nam je ispričao i zašto se odlučio za studije u inostranstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i kako ga je put odveo u Milano, gde na tamošnjem Univerzitetu Brera studira dizajn enterijera.
U Nišu sam završio grafički dizajn u srednjoj umetničkoj školi i odlučio sam da nastavim školovanje. U Beogradu sam položio prijemni ispit na Fakultetu za dizajn i upisao studije. Na ovom beogradskom fakultetu trebalo je da platim školarinu od 3.700 evra, a pored toga morao bih sam da snosim i sve ostale troškove – za stan, prevoz, hranu... Kako sam u međuvremenu i u Milanu, gde sam se takođe prijavio, položio prijemni ispit, seo sam i preračunao se.
Ispostavilo se, priča Vuk Janković, da je mnogo jeftinije da se usavršava u Italiji, nego u Srbiji.
– Godišnja školarina u Milanu je 1.800 evra, stan plaćam 200, a ishranu u studentskom restoranu 150 evra mesečno. Ujedno dobio sam i mesečnu kartu za prevoz metroom koja za studente košta samo deset evra. Od predviđene sume za školarinu letos sam odmah platio polovinu, a drugi deo se plaća između dva semestra. Veliko iznenađenje doživeo sam kada su me odmah pošto je počela školska godina pozvali sa fakulteta i saopštili mi da imam pravo na univerzitetsku stipendiju. Konkurisao sam, naravno. Samo posle sedam dana javljeno mi je da sam dobio stipendiju od 4.400 evra godišnje, odnosno oko 370 evra mesečno. Tim novcem praktično pokrivam troškove stana, ishrane i prevoza.
Još veće iznenađenje doživeo je ovaj mladi Nišlija na kraju prošle godine.
– Pred Božić opet su me pozvali sa fakulteta i zatražili da im priložim „socijalnu kartu" iz Srbije. Pozvao sam porodicu, brzo dobio sva sudski overena dokumenta i odneo ih u sekretarijat fakulteta. Iskren da budem, ni u snu se nisam nadao da će mi na osnovu materijalnog stanja moje porodice u Srbiji druga polovina iznosa za školarinu skoro u celosti biti oproštena. Samo dva dana pošto sam dostavio dokumentaciju dobijenu iz Niša, rečeno mi je da umesto preostalih 1.000, treba da doplatim samo još 90 evra za školarinu...
Ovaj mladi Nišlija ispričao nam je kako su u Italiji velike mogućnosti da se dodatno zaradi. Većina studenata preko studentske organizacije angažovana je u slobodno vreme na crtanju i dizajniranju za poznatog naručioca, za šta im se dobro plaća, rade u „ketering" službama i opslužuju restorane i picerije...
Da li je svemu ovome potreban bilo kakav komentar?
Toma Todorović
[objavljeno: 19/01/2009]
