Izvor: Blic, 05.Okt.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trening pažnje u osnovnim školama
U Nišu šest do osam procenata dece ima teškoće u učenju, koncentrisanju i memorisanju, procenjuju stručnjaci neformalne grupe „Svitanje" iz Niša koja okuplja psihologe i roditelje učenika sa poremećajem pažnje. U okviru projekta za koji je grad izdvojio 150.000 dinara oni će raditi na edukovanju profesora, roditelja i same dece da bi lakše prepoznali ovaj poremećaj (ADHD sindrom) i na vreme krenuli da se s njim nose.
Poremećaj se odlikuje hiperaktivnošću, impulsivnošću >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i nepažnjom kod deteta. Mogu se javiti svi ili samo neki od simptoma. Po rečima Tatjane Cvetković, psihologa i direktorke „Svitanja", ukoliko se problem ne prepozna na vreme, ova deca bivaju odbačena, nemaju samopoštovanje, odaju se alkoholu i drogama, često bivaju prestupnici.
- Ljudi su navikli da dele decu na dobru i lošu. Deca koja su nestašna, neposlušna u školi, koja ne mogu dugo da drže pažnju, smatraju se lošom. Ovaj poremećaj nije bolest, već različitost, kao pisanje levom rukom. Zato je neophodno edukovati i profesore i roditelje, ali i samu decu kako da se nose sa ovim problemom - kaže Tatjana Cvetković.
Projekat podrazumeva tromesečne seminare u pet osnovnih škola na kojima će roditelji i profesori učiti kako da prepoznaju ovaj problem kod dece i kako da im pomognu da ga prevaziđu. Uz to po petnaestak dece iz svake škole imaće 20 takozvanih treninga pažnje.
- Dete uz pomoć posebnog programa na kompjuteru trenira samosmirivanje, samoregulaciju i relaksaciju. Elektrodama je povezano sa računarom i isključivo mislima rešava određene animacije. Softver obrađuje signale iz detetovog mozga i ona odmah mogu na ekranu videti povratnu informaciju o uspešnosti rešenja animacije. Vremenom se način ponašanja generalizuje, pa ona slično reaguju u svakodnevnoj situaciji. Metoda je priznata od Svetske zdravstvene organizacije - napominje Cvetković.
U OŠ „Radoje Domanović" u proseku je dvoje ili troje dece po odeljenju hiperaktivno, kaže psiholog te škole Milka Krstić.
- Ovaj poremećaj često ustanovimo još na testiranju za polazak u školu ili ga kasnije prijave učitelji. Vrlo retko se roditelji sami javljaju, oni teško prihvataju da njihova deca imaju problem. Imali smo slučaj devojčice koju su roditelji čak premestili u drugu školu, pošto nisu mogli da trpe pritiske profesora zbog neadekvatnog ponašanja njihove ćerke - priča Krstićeva, dok psiholog u OŠ „Ivan Goran Kovačić" Dragana Radulović kaže da u toj školi makar jedno dete u odeljenju ima problem nedostatka pažnje i da bi projekat „Svitanja" trebalo sprovesti u svim školama.
.jpg)
