Izvor: Blic, 27.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stan u Nišu otišao u Nišku ulicu
Goran Stanojević (42), trgovac iz Aleksinca, vlasnik radnje „Slatka tajna", osvojio je prvu od tri superpremije u velikoj nagradnoj igri „Blica" - stan u Nišu! I kako to samo slučaj ume da udesi, srećni dobitnik iz Aleksinca, koji „Blic" čita svakoga dana još od prvog broja, živi baš u Niškoj ulici!
- Pošao sam oko 7.30 časova na posao i usput stao da kupim novine. Međutim, radnica u trafici na kojoj svakoga jutra uzimam „Blic" nije bila tu. Izašla >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je da nahrani jedno malo kučence koje čuva. Čuli smo se kasnije telefonom i ona mi je u moju radnju donela primerak „Blica" i fiskalni račun, a ja sam joj dao 20 dinara. Pošto je bio uključen kalorifer, kada sam počeo da čitam novine, listovi su se razleteli i srećka je pala. Uzeo sam je i počeo da je otvaram. Uvek je otvaram sa one strane gde piše ima li dobitka ili ne. Video sam prva slova. O-s-v-o-j-i... Obradovao sam se ali sam pomislio da je neka manja nagrada, jer sam do sada već izvlačio kartice i diskove, ali se nisam javljao. Kada sam video da je stan u Nišu, nisam mogao da verujem! Mislio sam da je neka „šmucika", da neko tera šalu sa mnom. Ali, pomislio sam, to je nemoguće, „Blic" je ipak ozbiljan list - priča Goran kome je srećni dobitak stigao dva dana pošto je proslavio rođendan.
Odmah je telefonom pozvao ukućane: suprugu Oliveru (34), sa kojom drži trgovinsku radnju, ćerku Mariju (18), učenicu završne godine Mašinske škole na smeru mašinski tehničar za kompjuterske konstrukcije, i sina Marka (13), učenika VI razreda OŠ „Ljupče Nikolić" iz Aleksinca. Ali, isprva mu nisu poverovali. Mislili su da ih zove da bi ih probudio i da je celu priču izmislio. No, kada su videli srećku, promenili su mišljenje.
Olivera kaže da su iste večeri, kako i priliči, sa prijateljima i rođacima proslavili neočekivani dobitak. Muzika se čula do ranih jutarnjih sati, a na lokalnoj radio stanici „Bubamara" cele noći stizale su čestitke dobitnicima i „Blicu".
- Svi me sreću na ulici i čestitaju mi. Aleksinac je malo mesto. Brzo se sve pročuje. Pogotovo ovakva nagrada. U Aleksincu niko nikada nije dobio stan u nagradnim igrama. Bilo je skutera, automobila, ali ne i stanova - kaže Goran.
Marija se poverava da su je zvali skoro svi školski drugovi i drugarice i čestitali joj na osvojenom stanu, pa čak ju je pozvao i razredni starešina koji živi u Nišu!
Goran kaže da će, kada dobije ključeve od stana, častiti radnicu u trafici koja mu je na ruke donela stan. Veli da mu je od srca čestitala i da joj nije krivo. Zato i želi da joj poklon nešto lepo za uspomenu. Juče joj je odneo cveće i bombonjeru.
- Baš mi je drago što je stan ostao u komšiluku. Dobila sam toga dana samo tri primerka „Blica". Da sam bila u trafici kada je Goran dolazio, on bi verovatno uzeo prvi odozgo. Kada sam pošla da mu u dvadesetak metara udaljenoj prodavnici odnesem jedne novine, uzela sam one odozdo, koje su nekako najviše štrčale. Kao da su se nudile da ih izvadim. On je odmah došao da mi kaže da je dobio stan. Mislila sam da se šali sa mnom. Nisam ni mogla da zamislim da će baš u ovu trafiku da stigne primerak „Blica" u kojem je srećka sa stanom - kaže prodavačica Slađana Nikolić.
Stanojevići žive u svojoj dvospratnoj kući u Aleksincu. Šta će stanom u Nišu koji su osvojili u nagradnoj igri - odlučiće kada dobiju ključeve.
A Goran se već sprema za taj čas. Odmah je kaparisao trubače iz komšiluka. A razmišlja da pozove i pojačanje - orkestar Srđana Azirovića iz Bojnika, svojevremeno prvu trubu Guče.
Piksijev školski drug
Stanojević kaže da je u Nišu završio Ugostiteljsku školu, u generaciji sa Draganom Stojkovićem Piksijem, koji je izučio Ekonomsku školu. Piksija se seća iz školskih dana kao mladića koji je dosta odsustvovao zbog fudbala i koji je na časove dolazio „sa jednog potikanog 'fiću’".
