Izvor: Blic, 08.Nov.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta s diplomom kad nema posla
Pre dvadesetak dana Medveđa, varošica sa tri hiljade žitelja, dobila je Pravni i Ekonomski fakultet, koji pripadaju Univerzitetu u Nišu. To je ujedno i prva visokoškolska obrazovna ustanova na srpskom i albanskom jeziku u Srbiji. Mladi Albanci su konačno dobili šansu da studiraju na svom jeziku a po programima države Srbije.
Na ulazu u deo zgrade OŠ „Gornja Jablanica", gde su smeštene savremeno opremljene fakultetske prostorije, krupnim slovima na srpskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i albanskom jeziku ispisana je dobrodošlica studentima.
– Za razliku od matičnog fakulteta, ovde je malo studenata, pa možemo svakom pojedinačno da se posvetimo. Hoćemo da stvorimo osećaj zajedništva, a ja ću biti srećan ako od 29 sadašnjih studenata stvorim 10 dobrih ekonomista – priča profesor Zoran Aranđelović, koji predaje nacionalnu ekonomiju.
Od ukupno 55 studenata, samo je njih devetoro albanske nacionalnosti, što je 60 odsto onih koji su proletos završili srednju školu. Na Pravnom je popunjenja kvota iz budžeta, a na Ekonomskom je ostalo 15 upražnjenih mesta. Za po 30 samofinansirajućih mesta nije bilo zainteresovanih. Trećina studenata dolazi iz Lebana i Leskovca, a jedan, Milan Blagojević, stigao je ovde čak iz Beograda.
– Tamo nisam mogao da se upišem na budžet, pa sam došao ovde. Stanujem kod strica. Kad završim, vraćam se u Beograd - planira on.
Njegovi drugovi iz Medveđe ne skrivaju zadovoljstvo što im je država omogućila besplatne studije. Rade Perović, budući ekonomista, stigne do fakulteta za deset minuta.
– Imao sam nameru da studiram, ali moji roditelji nisu bili u mogućnosti da me školuju u Nišu i Beogradu. Ovo se nekako odlično poklopilo – priča mladi Perović.
Dragana Ilić nije uspela da upiše prava u Nišu, pa joj se posrećilo u rodnom gradu.
– Ovo je bolje i za mene i za moje roditelje – oduševljena je Dragana.
Od devet studenata albanske nacionalnosti, na predavanja ne dolaze troje jer slabo barataju srpskim jezikom. Ispred ulaza smo zatekli Aljberta Saljihua iz obližnjeg Tulova. Odmara se dok se u amfiteatru drže predavanja. Ranije je planirao je da studira žurnalistiku u Prištini.
– Nisu obezbedili prevodioca, a ja ne znam dobro srpski jezik. Rekli su da će biti predavanja na albanskom, ali nema, ja čekam, valjda će biti – žali se Aljbert. Ni njegova sestra Vijolca, student prava, ne dolazi na predavanja iz istog razloga.
– Ma i indeksi su samo na srpskom, i to na ćirilici – dodaje Aljbertov otac.
Profesor Aranđelović objašnjava da su sve knjige prevedene na albanski jezik, ali i da će za koji dan početi da rade dva stručna prevodioca, jedan iz Prištine, drugi iz Medveđe. Malo se kasnilo i s otvaranjem fakulteta, ali će sve biti u redu. Većina Albanaca dolazi na predavanje jer dobro govori srpski, dodaje profesor.
Jedna od njih je i Razija Jakupi. Upisala je fakultet devet godina po završetku srednje škole.
– Bilo mi je važno da studiram na albanskom, iako dobro govorim srpski – priča ova devojka.
Svi ovi studenti bi po završetku studija voleli da dobiju posao i ostanu u rodnom gradu, ali u takvu mogućnost sumnjaju.
– Ovde nema ničeg za mlade, ne radi nijedna fabrika, gde da se zaposlimo. Sumnjamo da će se nešto promeniti za četiri do pet godina – pričaju Milan Mihajlović i Nemanja Trajković.
I meštani Medveđe su skeptični i, iako misle da je dobro što je fakultet otvoren, tvrde da se je sve to trebalo uraditi pre 15 godina, jer većina mladih je otišla.
Jadran Rakočević se decenijama bori s nedostatkom gostiju u svojoj kafani u centru varoši.
– Kasno je za našu opštinu. Neće doneti nikakav boljitak. Trebalo je ulagati najpre u privredu. Sada je Medveđa opustošena. To ti je kao da u pustinji praviš supermarket – nezadovoljan je Rakočević.
Rakočević, kao i vlasnici još dva kafića i jedne diskoteke, koje su i jedina mesta za provod u ovoj varoši, ponadali su se da će studenti nagrnuti u Medveđu i oživeti i njihov biznis, ali uzaludno.
– Oni sa strane idu kućama posle predavanja, a ovi iz Medveđe su ionako bez para – objašnjava vlasnik susednog kafića.
Drašković: Biće posla u rudniku, zatvoru...
Bolje ikad nego nikad, kaže predsednik opštine Slobodan Drašković, i tvrdi da je otvaranje dva fakultetska odeljenja jedan od najvećih uspeha u tom kraju. Cilj je bio da se pomogne siromašnim roditeljima i da mladi Albanci nemaju više problema s diplomama, ali i da svi oni po završenim studijama ostanu ovde i budu motor razvoja Medveđe. A posla će biti. Uskoro kreće s radom rudnik Lece, na proleće će početi gradnja zatvora u kome će posao dobiti oko 200 ljudi, kraj je bogat mineralnim vodama. Proći će kriza, pa se i mi nadamo boljim danima, optimista je Drašković.
