Izvor: Press, 29.Dec.2010, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski momci nemaju petlje
Na žalopojke o selima prepunim mladića stasalih za ženidbu koje niko neće, devojke iz niških sela odgovaraju da su seoski momci neodlučni i da ne umeju sa ženama
Srpski momci su neodlučni, bez inicijative, nemaju petlje da priđu devojkama. To je odgovor devojaka iz niških sela, spremnih za udaju, na pitanje zašto su sela širom Srbije puna sve vremešnijih momaka koji se žale da nikako ne mogu da se ožene.Godinama se kao o ozbiljnom problemu >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << srpskog sela govori o neoženjenim momcima. Priča se, ali leka za tu boljku nema. Ima slučajeva gde su momci rešili da tome stanu na put. U niškom selom Gornji Matejevac na inicijativu harmonikaša Predraga Nikolića Pece snimljen je dokumentarni film koji je trebalo da pomogne da se bar neki od 200 neoženjenih seoskih momaka od 18 do 55 godina oženi. Ali, sve je bilo uzalud. Press istražuje zašto devojke neće seoske mladiće.
Ni film nije pomogao
„Jesen prođe, ja se ne oženih" svirao je i ove godine po svadbama harmonikaš Predrag Nikolić iz Gornjeg Matejevca. Svirao i priželjkivao da i sebi na svadbi zasvira, ali mlade nigde iako je zagazio u pedesetu. Peca Harmonikaš glavni je junak dokumentarnog filma „Oženiću celo selo" , reditelja Željka Mirkovića. Dokumentarac je filmovana storija o mukama dve stotine neženja iz Gornjeg Matejevca koji traže devojke, udovice, razvedene koje bi pristale da im kažu sudbonosno „da". Međutim, ni posle filma u ovom selu svadbi nema. Neženje tvrde da devojke mnogo biraju, te da merače samo one sa debelim novčanikom i stanom u gradu. Udavače odgovaraju da su za brak spremne koliko sutra, ali da od svojih muževa očekuju da ih prihvate kao emancipovane žene, a ne kao naslednice njihovih majki kojima su motika i kecelja zapečatile sudbine čim su prešle mladoženjin prag.
Za muke matejevačkih momaka čulo se i u niškom selu Brzi Brod, poznatom po stotinama neudatih devojaka. Među njima su i Radmila Marinković (43) i njena tri godine mlađa drugarica Dragana Ilić. Obe su se upoznale sa Nikolićem, ali sve se završilo na druženju. Devojke tvrde da današnji momci ne umeju sa ženama.
-Peci svaka čast, on je čovek na svom mestu, širokih shvatanja, ali nisam sigurna da su i ostali seoski momci takvi. Ne bežim ja od ženskih obaveza, majstor sam i za kuhinju i za ručni rad, prihvatila bih se i motike, ali očekujem da muž poštuje moju ličnost. Volim da se doteram i izađem sa drugaricama, pa i u kafanu da sednemo, da popijem piće, ali nisam sigurna kako bi se na takvu snaju gledalo u Matejevcu. Nemam ništa protiv života na selu, ostavila bih i posao ako bih od poljoprivrede mogla solidno da živim. Međutim, nije tako, pa nije čudo što devojke izbegavaju udaju po selima - objašnjava Radmila.
Devojke nižu primedbe
Ni devojačka sudbina nije laka. Radmila je devojka na glasu, zaposlena, miradžika, jer braće nema pa joj u nasleđe ostaju velika kuća i imanje, ali ni njoj mladoženja nikako da zakuca na vrata.
-Ne umeju momci sa ovakvim ženama. Biraju one sa kratkim suknjama i istom takvom pameću. Žene vole da se muškarci oko njih potrude, a ja ne pamtim kad sam videla muškarca sa cvećem u rukama - vajka se Radmila.
I kršna plavuša Dragana Ilić priznaje da bi se rado udala, ali nikako da sretne potencijalnog mladoženju.
-Ja ne znam šta je sa ovim muškarcima, kao da čekaju da žene na njih navale. Ovamo kukaju gde su devojke, a kad dođe do onoga da kažu šta hoće, oni ništa. Nedavno sam se našla u takvoj situaciji, da sam morala da kažem jednom mladiću: „Reci bre šta hoćeš, prijatelja, drugaricu, devojku, šta hoćeš od mene". Mislim da taj problem imaju i matejevački momci, treba bre da stisneš petlju, da pokažeš da si muško, a ne sve nešto izokola. Sve mi se više čini da se muškarci plaše otresitih, pametnih devojaka. Čim čuju da sam neudata, odmah se povlače, pa razmišljam da govorim da sam raspuštenica, mislim da bi onda bili hrabriji - kaže Dragana.
Vera Paunović iz sela Prosek takođe je htela da pomogne Matejevčanima. Dovela im u selo petnaest neudatih žena, ali džaba.
-Kada smo čule da su voljni da se žene, došle smo u Matejevac na druženje. Ali, ništa se nije desilo. Sa strane su nas merkali dok smo šetale selom, a posle kada je organizovano druženje došlo ih tek nekoliko. A i oni se poplašili, nikako da preuzmu inicijativu, pa smo se vratile onako kako smo i došle - priča nesuđena navodadžika.
U niškoj opštini Pantelej otvorena je „soba ljubavi", gde su zainteresovane udavače mogle da pogledaju video-materijal o matejevačkim neženjama. Opština je na ovaj način nameravala da omogući potencijalnim nevestama da se pre neposrednog kontakta upoznaju sa očekivanjima budućeg mladoženje. Ni to nije pomoglo da se u Matejevcu zavijori svadbeni barjak na nekoj od kuća matorih momaka.
.jpg)
