Izvor: Politika, 25.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sremac po drugi put među gimnazijalcima
Otkrivanje biste književnika koji je Niš smatrao svojim drugim zavičajem i bio među prvim predavačima u tamošnjoj gimnaziji bila je prilika da se evociraju uspomene na đake i profesore ove ustanove koja postoji punih 130 godina
Niš – Od ove sedmice, bista Stevana Sremca, rad vajara Vladimira Miloševića, krasi hol niške gimnazije koja nosi ime ovog književnika, jednog od prvih njenih profesora koji je ovekovečio Niš u svojim delima i smatrao ga svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugim zavičajem. Bista je otkrivena povodom obeležavanja 130. godišnjice škole, što je istovremeno bila i prilika da se ispričaju mnoge zanimljivosti o školi, njenim đacima i profesorima koji su deo kulturne istorije grada.
Tek oslobođen od Turaka, Niš je ukazom kralja Milana 1878. dobio prvu gimnaziju, a Sremac je već naredne godine angažovan kao predavač, i tu je ostao 11 godina. Prvi đaci su na prijemnom ispitu pokazali slabo znanje, zbog čega je propitivanje prekinuto, a o tome je ministru prosvete odmah upućena depeša i zatražen savet šta da se čini. Ali, to nije omelo početak obrazovanja u Nišu – 1883/1884. godine škola je narasla do velike gimnazije sa sedam razreda i više od 220 učenika.
Tada već počinju i prvi đački nestašluci i neredi. Đaci bojkotuju nastavu, odlaze u kafane, zadevaju niškog episkopa Nestora prilikom posete školi, lome prozore stana jednog profesora, pa čak i vređaju kralja i kraljicu. Kažnjavani su zatvorom, a neki od kolovođa isterani su iz škole „zasvagda". Ostali su zapisi o tome da je i politika „umešala prste" i bila razlog nedoličnog ponašanja. Naime, članovi tajnog udruženja „Žujović" održavali su kontakte sa Vasom Pelagićem i širili po Nišu ideje „o opštoj jednakosti, slobodi i bratstvu". Dopali su i oni zatvora i prognani iz škole.
I tih prvih decenija niške gimnazije „lekari su davali lažna uverenja", a imućniji roditelji su pokušavali da „ispod žita" svojim mezimcima poprave slabe ocene. Ni ekskurzije i izleti nisu bili nepoznanica ondašnjim đacima. Prvi obilasci organizovani su, najpre po okolini Niša, pa po Srbiji, a đaci su prvi put videli Beograd 1901.
Za prvu nišku gimnaziju, koja je više puta menjala ime, sve do 1958. godine od kada nosi ovo sadašnje, vezuje se osnivanje prvih kulturnih institucija – čitaonice (Sremac je bio njen prvi delovođa), biblioteke, pozorišta, pa prvih i najstarijih književnih udruženja („Njegoš") i časopisa („Slava" i „Gradina").
Današnja zgrada gimnazije „Stevan Sremac" završena je 1922. Ali, dugo se vodio spor zbog lokacije, pa su radove prekidali rat i useljenje vojne bolnice, najpre srpske, pa austrijske, na kojoj se u tursko vreme nalazila turska zanatska škola.
Istoriju prve niške gimnazije moguće je pisati i spominjanjem znamenitih ljudi: prvog maturanta Dragoljuba M. Pavlovića, kasnije akademika i prvog predsednika Narodne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Radoslava Agatonovića, profesora i narodnog poslanika niškog kraja, osnivača Demokratske stranke u Nišu, ili dvojice predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije, Nikole Uzunovića i Dragiše Cvetkovića, đaka ove škole, Živana Živanovića, predavača, ministra i pisca... I od profesora Stevana Sremca moguće je pratiti plejadu potonjih vrsnih književnika koji su grejali skamije niške gimnazije, baš kao i mnogi budući umetnici, naučnici i akademici.
Gimnazija se danas ponosi svojim đacima i filološkim odeljenjem koje upisuju talenti, koji sa državnih i međunarodnih takmičenja donose pregršt medalja. Naravno, i oni ponekad beže sa časova, možda proture i pokoje lažno uverenje pravdajući odsustva iz škole, ponekad bojkotuju nastavu, raspravljaju o politici.
D. Janković
[objavljeno: 26/11/2008]
