Izvor: Politika, 10.Okt.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: „Berza organa” u Doljevcu
Goran Ljubić: Sami ipak ne možemo mnogo. – Dragić Nerandžić:Jug Srbije ovo nije zaslužio
Da se i na jugu naše zemlje teško živi, nije nikakva novost. Ipak, kada je nedavno objavljena informacija da se u Doljevcu, kod Niša priprema osnivanje Agencija za prodaju ljudskih organa, preko koje, navodno sirotinja pokušava da nađe izlaz iz nemaštine, uzburkala se cela Srbija. U ovom mestu na svakom koraku vide se posledice siromaštva.
Opština Doljevac je jedna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 40 nerazvijenih u Srbiji. Prema statističkim podacima, u centru lokalne samouprave Doljevcu i okolnim mestima i selima živi između 18.500 i 19.000 stanovnika. Iako je Doljevac centar opštine, najveće mesto u ovoj komuni je Pukovac. I po broju stanovnika i po ekonomskoj moći Pukovac u svemu prednjači. Sam Doljevac smešten je blizu dve reke: Toplice i Južne Morave i u njemu živi oko 1.200 stanovnika. Pre deset godina polovina stanovnika u doljevačkoj opštini imala je posao, u fabrikama elektronske i mašinske industrije, Duvanskoj industriji i Industriji gumenih proizvoda „Vulkan” i drugim u Nišu, a znatan deo radio je u preduzećima i firmama u samoj opštini. Svojevremeno je uspešno radila Doljevačka klanica koja je imala oko 250 zaposlenih, bila je tu i konfekcija, jaka zemljoradnička zadruga...
Danas u Doljevcu, Pukovcu i drugim mestima radi samo nekoliko stotina ljudi, uglavnom u trgovinama i u eksploataciji šljunka. Nove investicije nagoveštavaju da će do kraja 2010. i u 2011. posao dobiti još stotinak radnika.
U Centru za socijalni rad u Doljevcu materijalnu pomoć dobija oko 350 porodica sa teritorije opštine. Potrebe su međutim, mnogo veće. Prilikom prošlonedeljnog boravka Rasima Ljajića, ministra za rad i socijalnu politiku, u Doljevcu, najavljeno da će u najskorije vreme socijalno i materijalno biti zbrinuto oko 800 porodica u doljevačkoj opštini.
Ima li leka, ima li izlaza. Za „Politiku” su razgovarali predsednik opštine Doljevac Goran Ljubić, i Dragić Nerandžić, predsednik NVO Forum za Doljevac i Pokreta veterana 1999.godine.
Nerandžić: Poslednje dve decenije ovaj naš kraj potpuno je zapostavljen i ništa se ne preduzima da se spreči dalje osiromašenje stanovnika. Mnogo je teško, a narod celog juga Srbije to nije zaslužio. Jedan ću samo primer da navedem: kada je 1999.godine trebalo da se ide na Kosovo sa ovog područja odziv za odlazak da se brani otadžbina bio je sto odsto. Upravo ti ljudi, branioci naše zemlje, danas žive u bedi.
Ljubić: Činimo sve što je u našoj moći, znamo da je daleko od dobrog i mi u opštinskom rukovodstvu uopšte to ne krijemo. Nikada nismo ulepšavali stvarnost. Ipak, mnogo je i netačnog, tendencioznog. Prvo, nije tačno da se za Doljevac čulo tek sada, kada je napravljena afera oko prodaje organa, što je takođe neistina. O nama se zna po mnogo čemu drugom, pored ostalog i po tome što smo mnogo toga uradili da se makar malo poboljša život stanovnika.
Nerandžić: Ništa se ne preduzima da se poboljša život siromašnih žitelja Doljevca i opštine. Na Tržištu rada je preko 3.000 nezaposlenih, veliki broj stanovnika bukvalno nema od čega da živi, mnoge porodice jedva sastavljaju kraj s krajem, ne plaćaju obaveze, nemaju sredstava za školovanje dece. Naša NVO i brojna druga udruženja i organizacije ponudili su dvadesetak projekata, ali niko ni da nam odgovori da li su dobri, prihvatljivi, a kamoli da li ćemo dobiti pomoć da ih realizujemo. Iz dana u dan situacija je sve teža. Zbog toga smo uradili i Projekat ublažavanja i prepoznavanja nevidljivog siromaštva, ali ni to nije dalo bilo kakvog odjeka.
Ljubić: I to su proizvoljne konstatacije. Iz opštinskog budžeta najveća su izdvajanja upravo za socijalno najugroženije, kroz materijalnu i svaku drugu pomoć. Obezbeđujemo sredstva za lečenje teških, a siromašnih bolesnika, sagradili smo sami, uz pomoć fondova EU stambeni objekat za izbeglice i raseljena lica, plaćamo struju za porodice bez ikakvih primanja...
Politika: Koliko je tačna informacija da je siromaštvo toliko da je oko 1.000 stanovnika Doljevca spremno da proda neki od svojih organa i tako obezbedi sredstva za život?
Ljubić: To je najveća neistina koja je mogla da se objavi, velika besmislica. Niko od stanovnika to nije rekao, niko to nije izjavio – to je izmišljeno. Uopšte ne razumem zašto je to toliko dobilo na publicitetu, niti znam kakav je cilj imao neko ko je na taj način skrenuo pažnju na Doljevac.
Nerandžić: Kada sam to rekao govorio sam o inicijativi za osnivanje Agencije za prodaju organa, ne i da je formirana. A namera nam je bila da se konačno nešto preduzme u sredini gde je mnogo siromašnih, među njima najviše ratnih veterana, rezervista i učesnika ratnih zbivanja. Oni su među najtežim slučajevima i bez sredstava za život. Kada sam pomenuo brojku od hiljadu spremnih da prodaju bubreg ili druge organe, mislio sam na ceo jug Srbije, jer je u odnosu na druge delove i krajeve zemlje najsiromašniji i najugroženiji. Ljudi koji su na to spremni nemaju više šta drugo da ponude za prodaju!?!
Politika: Kako vidite izlaz iz siromaštva, i da li ga ima?
Ljubić: Kroz celu opštinu Doljevac prolazi drumski i železnički Koridor 10, pre mesec dana usred naše opštine, u mestu Kočane započeta je izgradnja velikog regionalnog gasovoda od Niša prema jugu Srbije, gradi se značajna i moderna drumska zaobilaznica, ima zainteresovanih investitora za izgradnju novih pogona. To se mora adekvatno iskoristiti u budućnosti. Ne možemo, međutim, sami jer mnogo je problema, a osnovni je –struja. Neophodno je da EPS i EMS izgrade nove kapacitete, jer bi onda lakše bilo dovesti investitore. Šanse postoje, ali bez neke veće pomoći države Srbije i razvojnih fondova sami nećemo moći iz krize. Poljoprivreda je zapostavljena nekoliko poslednjih decenija i nema subvencija, nema nove tehnologije i mehanizacije, tako da se od te oblasti malo može da očekuje.
Narandžić: Odnos države prema našoj opštini i celom jugu Srbije mora se iz korena promeniti. Doljevac je na spisku 40 najnerazvijenijih opština u zemlji, ali ni to nije za odgovorne alarm da se uključe u obnovu propale privrede i razvoj. Odgovorno tvrdim da će za sve nas biti mnogo bolje kada predsednik vlade, ministri, predstavnici fondova i državnih institucija dolaze, a ne samo da prolaze kroz Doljevac. Činjenica je da imaju vremena da nas posete, ali samo kada čuju da se nešto loše događa, kada izbije „požar”. Ugase ga i odu, ali brzo potom na nas i naše nedaće zaborave. Drugo, smatram da je poljoprivreda ipak naša velika šansa.
Politika: Govorite o pomoći drugih, sa strane. Šta sami činite?
Ljubić: Mi smo, pošto toga nije bilo u prethodnom periodu, uradili Prostorni plan, kako bi lakše bilo potencijalnim investitorima, kao i Strategiju razvoja opštine. To su planska dokumenta koja mogu doprineti izvesnom pomaku. Doveli smo nekoliko investitora, neki od njih završili su svoje pogone i već zaposlili nekoliko desetina radnika, drugi tek treba da grade. Ponoviću, ipak sami ne možemo mnogo.
Nerandžić: Ništa sami ne možemo, nemoćni smo upravo zbog toga što nas je, kao i ceo jug Srbije, pritislo veliko siromaštvo. Zato dižemo tenziju kako bi se zaista neko zainteresovao za nas da kao sredina krenemo u oporavak. Sami ćemo možda više moći ako se smanji broj nezaposlenih, da ljudi bez sredstava za život dobiju neki posao, makar i minimalne zarade.
Politika: Čini se da se ono što se dogodilo sa privredom u Nišu na vas u Doljevcu veoma negativno odrazilo?
Ljubić: To je tačno, više od polovine zaposlenih sa teritorije naše opštine radilo je u niškim fabrikama i preduzećima. Verujemo, međutim, da Niš ponovo ide dobrim putem ka privrednom i svakom drugom oporavku, što nam daje nadu da će i za nas jednoga dana biti bolje.
Nerandžić: Tačno je da smo bili duboko vezani za nišku privredu i oslonjeni na veliki grad, ali to je prošlost i nekada je to bilo dobro. Ipak, treba da se ubuduće oslonimo na svoje potencijale, na sopstvenu privredu kroz razvoj malih firmi, srednjih preduzeća. Na referendumu smo se čak izjasnili za pripajanje Nišu, ali dok je Niš u krizi ipak treba gledati svoje probleme.
Toma Todorović
objavljeno: 11/10/2010
