Izvor: JužneVesti.com, 29.Jan.2015, 16:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija još "dozvoljava" kasetnu municiju
Jedina u regionu Srbija još nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije i pored toga što je žrtva tog naoružanja, istaknuto je na tribini na Pravnom fakultetu u Nišu.
Naša država mora da odluči da li bi joj potpisivanje Konvencije bilo od koristi ili ne. Odluka o pristupanju još nije doneta verovatno zbog toga što se radi o veoma složenom pitanju - rekao je na tribini profesor Pravnog fakulteta Nebojša Raičević.
Osim njega, na tribini "Kada bi Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << pristupila Konvenciji o kasetnoj municiji" učestvovali su i Alma Al Osta, menadžer za zagovaranje zabrane naoružanja u organizaciji "Handicap International", Dragana Rodić, stručna saradnica Univerziteta u Nišu i predsednica Udruženja "Dragana Rodić" i Slađan Vučković, predsednik Udruženja "Akcija i pomoć" koje je organizator ove tribine.
To je oružje koje može da eksplodira i desetinama godina nakon bombardovanja. Dizajnirano je i obojeno tako da privlači pažnju, tako da su njegove najčešće žrtve civili - kazao je Vučković, bivši deminer koji je od kasetne municije izgubio obe ruke do lakata.
Konvencija s jedne strane zabranjuje upotrebu, proizvodnju, skladištenje i prenos kasetne municije, a s druge strane bi omogućila pomoć za direktne i indirektne žrtve kasetne municije, ali i pristup fondovima, odnosno novac za razminiranje kontaminiranog terena.
Kako je saopšteno u julu prošle godine po završetku razminiranja ulica kod Banovine, na teritoriji Niša ima još 600.000 m² "sumnjive površine" i oko 300.000 m² površine koji je proglašena rizičnom, dok je na teritoriji cele Srbije čak 10 miliona m² još uvek zagađeno minama i kasetnom municijom.
Podsetimo, na pitanje Južnih vesti zašto Srbija jedina u regionu nije potpisala ovu konvenciju iako je bila jedna od zemalja zagovornica za njeno donošenje, ministar odbrane Bratislav Gašić rekao je u septembru prošle godine da će "država to učiniti, ali ne ubrzo".
Objasnio je da je osim želje da se to učini, potreban "ogroman broj radnih i ekspertskih grupa" i postojanje "potpisanih sporazuma o vojno-bilateralnoj saradnji" i da zbog svega toga "do potpisivanja mora da prođe dug period".
Zato što ubija i godinama nakon korišćenja, kasetnu municiju nazivaju podmuklim oružjem. U Nišu je od nje tokom bombardovanja 1999. godine u maju poginulo 15 civila, ali su od ovog oružja neki stradali i posle toga.
Godinu dana kasnije, jedan Nišlija je poginuo u Duvaništu jer je na bombu naišao okopavajući svoju baštu.
