Izvor: B92, Tanjug, 05.Mar.2010, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporazum Srbije i Bugarske o gasu
Beograd -- Srbija i Bugarska potpisale su sporazum o izgradnji gasovoda između dve zemlje što je strategijski, bezbednosni cilj Evropske unije.
Sporazum o izgradnji dvostrukog gasovodnog povezivanja sistema i skladišta gasa između dve zemlje, u čiju će izgradnju biti uloženo 100-120 miliona evra, potpisali su srpski ministar za rudarstvo i energetiku Petar Škundrić i bugarski ministar za ekonomiju, energiju i turizam Trajčo Trajkov.
"Bugarskoj je potrebno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << takvo povezivanje kako bi namirila potrebe svojih potrošača gasa. Ta interkonekcija je deo bugarske strategije povezivanja sa susedima, koja takodje uključuje povezivanje sa Rumunijom, Grčkom i mogućnost dvosmernog protoka sa Turskom", rekao je Trajkov.
Srpski ministar energetike Petar Škundrić je dodao da je dvosmerna interkonekcija oduvek bila sastavni deo dugoročne strategije razvoja gasnog tržišta u Srbiji.
Zajedno sa značajnim kapacitetima za podzemno skladištenje gasa na kojima se radi u Banatskom Dvoru i u budućnosti i u Vojvodini, taj projekat će, kako je kazao, uvećati fleksibilnost snabdevanja gasom. "Ne samo da stvaramo pristup gasu iz novih izvora kao što su grčki LNG i u budućnosti putem Južnog gasnog koridora iz Kaspijskog regiona, nego i krčimo put da postanemo regionalno čvorište za gas iz kojeg bi se snabdevali naši susedi na Zapadnom Balkanu", precizirao je Škundrić.
Inače, taj gasovodni projekat, pod okriljem Evropske komisije, ići će trasom Niš-Dimitrovgrad-Dubnica, kod Sofije, u dužini od 180 kilometara, a imaće kapacitet od dve milijarde kubnih metara gasa godišnje. Srbija bi mogla računati na deo sredstava iz pretpristupnih fondova EU za podršku kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Uniji, objasnio je zamenik direktora Generalne uprave za energetiku Evropske komisije Fabricio Barbaso.
Sada se povezivanjem gasovodnih sistema te dve zemlje otklanja usko grlo dostave te važne energetske sirovine i omogućava da se snabdevanje diversifikuje, uz korišćenje velikih skladišta koja postoje ili koja će biti izgrađena u Srbiji i Bugarskoj.
Ali cilj stvaranja Prstena gasne energetske zajednice u Evropi je i to da se omogući tržišna konkurencija, a računa se i na buduće veće količine gasa iz Centralne Azije, pa i nalazišta u susedstvu - Grčkoj, Rumuniji, Hrvatskoj.
Evropska komisija je saopštila da projekat treba da dobije finansijsku podršku EU, a predviđeno je već da se iz regionalnih fondova EU izdvoji 60 miliona evra za bugarski deo izgradnje "gasovodne interkonekcije" energetskog tržišta i sistema distribucije gasa dve zemlje. Glavne evropske finansijske ustanove, kao što je Evropska investiciona banka i Evropska banka za razvoj, treba da doprinesu pronalaženju sredstava za ulaganje u taj projekat.
"Srbija bi mogla računati na deo sredstava iz pretpristupnih fondova EU za podršku kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Uniji", objasnio je zamenik direktora Generalne uprave za energetiku Evropske komisije Fabricio Barbaso. On je želeo da ukaže na to da su u vreme velike energetske krize u Evropi pre godinu dana, zbog krize snabdevanja gasom preko Ukrajine, dve najviše pogodjene zemlje bile Srbija i Bugarska.
Evropski komesar za energetiku Ginter Otinger je, tim povodom, izjavio da se izgradnjom postrojenja za protok gasa između Srbije i Bugarske
ostvaruje dugoročni cilj povezivanja Energetske zajednice i Evropskog energetskog tržišta.
