Izvor: Blic, 22.Maj.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spala berza na AIK banku
Beogradska berza praktično da ne postoji, tu je samo AIK banka. Ova rečenica skoro da oslikava domaće tržište kapitala s oko 1.700 preduzeća. Jer kako sada stvari stoje, promet akcijama ove niške banke u poslednjih mesec dana činio je čak polovinu trgovanja hartijama na celoj berzi. Zvuči čudno i da je AIK banka druga naprofitabilnija banka na domaćem tržištu, ali je, kako saznajemo, ključ uspeha, i berzanskog i poslovnog, u njenim akcionarima - moćnim domaćim privrednicima koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su ujedno i najvažnija klijentela ove domaće banke, što za "Novac" potvrđuje i jedan od njenih čelnika Ljubiša Jovanović.
Za manje od mesec dana, počev od 18. aprila, ukupan promet akcijama na Beogradskoj berzi iznosio je nešto više od 11 miliona evra. Istovremeno je promet akcijama niške AIK banke dostigao 5,5 miliona evra, a bilo je dana kada je činio i više od 90 odsto prometa svim hartijama koje čine srpsko tržište kapitala. Među prvih pet najtrgovanijih hartija smenjivale su se i akcije "Agrobanke", "Komercijalne banke", "Jubmes banke" i "Energoprojekta", ali su sve one zajedno, po prometu AIK banci teško dolazile i do kolena.
Brokeri bez zarade
Brokerske kuće danas u proseku zarade 20 do 50 evra dnevno. Pre tri godine u jeku tržišta kapitala prosečno se zarađivalo i do 30 puta više, kažu u jednoj domaćoj brokerskoj kući. Zarade su minimalne čak i na većim obimima trgovanja, znajući da je uglavnom reč o prepakivanju akcija. U tom slučaju provizije mogu da budu minimalnih 0,1 odsto, što je manje od provizije za platni promet u banci. Standardna brokerska provizija je oko jedan procenat.
I ne bi AIK banka bila toliko zanimljiva da među 34 banke u Srbiji (može se slobodno reći, među lavovima na svetskom finansijskom tržištu) nije i na samom vrhu. AIK je, naime, druga naprofitabilnija banka na domaćem tržištu, kako za proteklu godinu, tako i u prvom kvartalu tekuće godine (posle "Banke Inteza"). Međutim, po kriterijumima kao što su prinos na aktivu i prinos na kapital, AIK je ubedljivo najprofitabilnija bankarska ustanova u Srbiji. "Primera radi, 'Komercijalna banka' je na kraju protekle godine imala aktivu od 205,2 milijarde dinara, a napravila bruto dobit od 2,06 milijardi dinara, dok je AIK banka sa skoro upola manjom aktivom ostvarila bruto dobitak od šest milijardi dinara", kaže za "Novac" Nenad Gujaničić iz brokerske kuće "Sinteza".
Ovakvom uspehu uglavnom treba zahvaliti vlasničkoj strukturi banke u kojoj su se nalazili (ili se i dalje nalaze), najveći domaći preduzetnici koji su u velikoj meri i koristili kredite AIK-a.
Evro obara i berze u svetu
Oporavak svetskih berzi sa početka godine skoro da su prekinule nevolje sa evrom. Evro, zajednički novac 16 država EU, nedeljama utiče na svetsku trgovinu akcijama jer ulagači tumače njegovo opadanje kao znak nastavka ekonomskih problema u Evropi. Evro je ove nedelje dosegao novu najnižu vrednost u protekle četiri godine od 1,2 dolara.
Cene akcija na azijskim berzama oštro su pale uporedo sa odlukom Nemačke da zaoštri kontrolu nad trgovinom državnim obveznicama i finansijskim deonicama, što sve pokazuje da se EU i dalje muči da stabilizuje evro.
Samo u sredu ove nedelje u Tokiju je prosečna vrednost akcija pala za 1,6 odsto, u Seulu 1,8 dok je australijski indeks izgubio 1,7 odsto. U padu su berze u Kini, Singapuru i Tajvanu.
"Privrednici su 80 odsto naših klijenata. Reč je o poslovnim liderima u srpskoj industriji i praktično radimo sa sto najvećih kompanija u zemlji. Tu su šećerane, trgovina, prehrambena i farmaceutska industrija", kaže za "Novac" predsednik Upravnog odbora AIK banke Ljubiša Jovanović, ne želeći da pominje imena, odnosno vlasnike firmi sa kojima banka radi.
Među prvih 15 akcionara banke, kako saznajemo, jesu firme iza kojih stoje domaći biznismeni Đorđije Nicović i Miodrag Kostić. Prema našim informacijama, Nicović stoji iza firme "Irva investicije", koja je sa 4,05 odsto akcija AIK banke, njen četvrti najveći akcionar. Na 13. mestu je firma Miodraga Kostića "SEE kapital grupa" s 2,3 odsto akcija, što je blizu 200.000 komada deonica. Kostić će inače od oktobra biti predsednik upravnog odbora AIK banke, odlučeno je na poslednjoj sednici banke. Do tada će na ovoj funkciji sedeti Ljubiša Jovanović, koji će od oktobra biti član IO banke i predsednik Odbora za upravljanje aktivom i pasivom banke.
Ove firme su, inače, (zajedno sa "Dorćol inženjeringom", iza koje takođe stoji Đorđije Nicović) od početka godine i bile najveći trgovci, uglavnom prodavci akcija AIK banke. To je i jedan od argumenata zašto je ova niška akcija najprometnija hartija na berzi.
Za skoro četiri meseca Nicović je prodao stotinak hiljada akcija koje su u međuvremenu vredele od 2.250 i 3.340 dinara, koliko je iznosila početkom ovog meseca. Najaktivniji je bio u aprilu, kada je samo u jednom danu prodao oko 30.000 deonica.
Na pitanje koliko ovakvi akcionari mogu da guraju promet AIK bankom naš sagovornik blizak berzanskim krugovima kaže da je vlasnička struktura od apsolutne važnosti, ali da takve transakcije nisu u sukobu interesa.
"Nije isto da li su akcionari profesionalni fondovi kojima se ne žuri sa prodajom ili su to firme sa blokiranim računima koje su u stanju da prodaju akcije pošto-poto ne bi li se domogli novca", kaže naš sagovornik i dodaje da je akcija AIK banke od početka aprila izgubila 11 odsto vrednosti (sredinom ove nedelje vredela je oko 3.000 dinara).
Nicović je inače pre dvadesetak dana ostao bez dve firme. Agencija za privatizaciju je raskinula ugovore o kupoprodaji "Niteksa" i "Rudnika". Nije više gazda niške fabrike jer nije ispunio investicioni plan i kontinuitet poslovanja. Isto važi i za "Rudnik", čijom je imovinom raspolagao onako kako to nije i bilo predviđeno ugovorom.
U AIK banci kažu da ne prodaju i kupuju samo domaći privrednici. "Ne prođe dan, a da nemamo kontakt sa stanim investitorima", kaže Jovanović.
Na Beogradskoj berzi podsećaju da investitori prate poslovanje kompanija. "To je i važan parametar za odluku o kupovini ili prodaji akcija. Kod AIK banke se golim okom vidi i rast neto dobiti i kapitala", kažu na berzi.
Ova banka, inače, ne beži ni od rizičnijih plasmana. Polovinu kreditnog portfolija čine zajmovi poljoprivredi i trgovini, sektorima koji inače i nisu omiljeni bankarima.
