Izvor: RadioCity.rs, 20.Avg.2020, 10:04
Slobodni umetnici na rubu egzistencije
Brojna su pitanja koja izlaze pred nas umetnike koji se bavimo pozorištem u ovom trenutku, kao i pred upravu i pred sam Grad kako u nemogućnosti naći mogućnost da pozorište počne da funkcioniše. Potrebno je naći neko solomonsko rešenje, kaže Dragana Jovanović, glumica Narodnog pozorišta u Nišu.
Ističe da je imala ideju o takozvanom pozorištu dvorištu, gde bi se predstave izvodile na javnom prostoru između zgrada, jednom u nedelju dana, uvek za druge gledaoce, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << bi pratili radnju sa svojih prozora i balkona. Na taj način svi bi bili zaštićen, kako pubika, tako i glumci, a opet ne bi bili uskraćeni za umetnost. Sve je ostalo samo na ideji jer podršku Grada nisu dobili.
U ovom tenutku izvođačka umetnost je najugroženija. Književnici i slikari mogu stvarati u bilo kojim okolnostima. Postoje neki primeri tipa Lubarde ili Miloša Bajića koji su stvarali i u logorima. Izvođačka umetnost pa samim tim i pozorište zahteva naspramnost. Zahteva gledaoca. Ona se stvara u trenutku, u određenom praznom prostoru, jedan nešto radi drugi nešto gleda kaže glumica i dodaje da ne može glumac da sedi kod kuće. Za koga da glumi, pita se, za fikus, za ogledalo, za stolicu?
Njeno mišljenje deli i Maja Mitić, glumica, umetnička direktorka i selektorka Nišvil džez festivala. Ova godina je veoma teška i preti da ubije izvođačke umetnosti. Ne borimo se samo sa virusom već i sa potpuno pogubnim sistemom u državi koja nema snage da sprovede propise da buderecimo pedeset posetilaca i razmakod deset metara između njih. Izvođačke umetnosti se bave razmenom prisustva između izvođača i publike, a to nam je sada onemogućeno.
Spasoje Ž. Milovanović, direktor Narodnog pozorišta u Nišu uputio je pismo svojim kolegama iz Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, objavljenom u Politici 10.8.2020. godine i dao predlog o mogućem funkcionisanju pozorišta u vremenu pandemije.
On je predložio na izgled Solomonsko rešenje, manji broj premijera i skromnijih festivala, igranje predstava od kojih se prodajom karata mogu pokriti troškovi kao i uvođenje platnih razreda u skladu sa učinkom umetnika i njegovim statusom koji se meri brojem nagrada na domaćim, međunarodnim i regionalnim festivalima na teritoriji Srbije.
Festivali bi bili kategorizovani na sledeći način: Sterijino pozorje, Bitef i Festival bez prevoda činili bi prvu kategoriju. Drugu Dani komedije, Pozorišno proleće, Festival praizvedbi, Borini pozorišni dani, Teatar u tvrđavi, Nušićevi dani, Joakim inter fest, Festival monodrame i pantomime. Treću Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić”, Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, Festival mladih pozorišnih stvaralaca Leskovac, Nova tvrđava teatar, Šekspir festival, Dani Zorana Radmilovića, Festival klasike i Teatar na raskršću.
Da bi bio glumac prvak, najskuplji reditelj, pisac, kompozitor, umetnik mora da ima minimum po jednu nagradu sa svih festivala kategorisanih na prvom i drugom mestu, osim na Bitefu, predlaže Milovanović i dodaje da bi svako pozorište i osnivač bili dužni da obezbede minimum jednu najskuplju premijeru po polusezoni, jedno gostovanje drugog pozorišta u dva meseca.
Umetnici ukazuju na težak položaj i apeluju na nadležne da im dozvole da se bave svojim delatnostima i na taj način zarade za život. Ako nema pozorišta nema ni nas, poručuju.
O ovom i drugim pitanjima od značaja biće reči u četvrtak na sastanku Pozorišne zajednice Srbije i Vojvodine koji će biti održan u Nišu.
