Izvor: RadioCity.rs, 10.Jun.2016, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slepi i slabovidi studenti Filozofskog fakulteta uskoro dobiijaju audio - udžbenike
Planirano je da snimljena literatura bude dostupna u biblioteci Filozofskog fakulteta i područnoj audio-biblioteci Saveza slepih Niš.
,,Ideja je da studenti novinarstva u okviru vežbi iz određenih predmeta čitaju literaturu svojim slepim i slabovidim kolegama. Planirano je da snimljena literatura bude dostupna u biblioteci Filozofskog fakulteta i područnoj audio-biblioteci Saveza slepih Niš’’, istakao je profesor Departmana za novinarstvo dr Vladeta Radović.
Diplomirana >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << psihološkinja, koja master studije pohađa na smeru Komunikologija, Marija Milanović, smatra da su razlozi što nema mnogo slepih i slabovidih studenata u Nišu, a što se iz ankete koju su prezentovali medijima i uočava, mnogobrojni.
,,U anketi su učestvovali svi slepi i slabovidi studenti niškog Univerziteta. Razlozi za to što ih je tako malo su višestruki – nedovoljna prilagođenost literature, slabo samostalno kretanje takvih studenata i činjenica da je više od dve trećine slepih i slabovidih starije od 65 godina’’, istakla je Marija Milanović.
Predsednik Saveza slepih u Nišu mr Nenad Radenković je zadovoljan ovakvim razvojem situacije i kaže da se Protokolom o saradnji sa Filozofskim fakultetom ,,samo ojačava već dobra međusobna saradnja’’.
Mr Radenković je pre dve godine, za City radio govorio upravo o tome kako slepe i slabovide osobe u Nišu zaista ne traže previše ali da je nerealno očekivati s obzirom na broj slepih osoba u gradu, formiranje posebne biblioteke za slepa i slabovida lica u gradu, tako da je njegovo zadovoljstvo što će do toga doći makar u okviru Filozofskog fakulteta sasvim razumljiva.
Govornici su se saglasili da je neophodno slepim i slabovidima prilagoditi ne samo štampanu literaturu već i veb sajt Filozofskog fakulteta.
Kako je to u drugim gradovima?
Takvu olakšanu pristupačnost stručnoj literaturi slepi i slabovidi studenti u nekim drugim gradovima imaju dosta dugo na pojedinim fakultetima. Tako, na primer, zahvaljujući Novosadskom udruženju studenata sa invaliditetom, kroz projekat “Literatura za sve”, slepi i slabovidi studenti već 9 godina imaju mogućnost korišćenja audio zapisa stručne literature, za koje kažu da je mnogo pogodnija od taktilnih zapisa na Brajovom pismu.
Slepi i slabovidi studenti Beogradskog univerziteta imaju još i više mogućnosti da do pristupačnije literature dođu, naročito na Pravnom fakultetu, zbog čega se i sve više opredeljuju za baš te studije. Studentima je dostupna i mogućnost korišćenja biblioteke Saveza slepih Srbije “Dr Milan Budimir” sa 5200 naslova, pet kompjutera sa čitačem, koja se takođe nalazi u Beogradu. Istini za volju, treba reći da je u najmanju ruku čudno što rad ove biblioteke i dalje zavisi od povremenog projektnog finansiranja iako Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom jasno propisuje da je obezbeđivanje pristupačnosti i arhitektonske, ali i svake druge, zakonom garantovana. Biblioteka Saveza slepih Srbije uvela je i mogućnost preuzimanja zvučnih knjiga iz njihove baze na sajtu. Online biblioteka je nazvana “Otvorena knjiga”.
Ipak, iz svega ovoga ne treba izvoditi zaključak da je položaj ove specifične grupe studenata dramatično unapređen. Naime, iako im studije time bivaju malo olakšane, ostaje čitav niz problema sa kojima se suočavaju. Pravo rešenje bi možda bila mogućnost korišćenja asistivnih tehnologija, koje omogućavaju “prevođenje” sadržaja sa kompjuterskog displeja na Brajovo pismo ili u zvučnu verziju. Dovoljno bi bilo da jedan računar na svakom fakultetu bude opremljen specijalizovanim softverom i čitačem. Kao ključni problem za njihov svakodnevni život, ali i studije, ostaje i dalje problem nesmetanog kretanja, semafora na ključnim raskrsnicama koji sve češće nisu u funkciji, prilagođena sredstva javnog prevoza, a nakon završetka studija - zapošljavanja.
Nažalost, čini se da smo još jako daleko od rešavanja svega toga, tako da ovu inicijativu Saveza slepih i Filološkog fakulteta treba pozdraviti, bez suvišnih pitanja da li je moglo nešto slično na nivou Univerziteta biti urađeno i ranije.
.jpg)
