Izvor: Medijski istraživački centar, 21.Maj.2012, 16:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skoro 14.000 Nišlija nezakonito glasalo za predsednika države?

Piše Z. MIladinović
Drugi krug predsedničkih izbora održan u Nišu 20. maja označili su niska izlaznost i mali broj neregularnosti, kao u čitavoj Srbiji, ali i obeležavanje izvesnog broja Nišlija pri glasanju  na drugačiji način nego bilo gde u zemlji.
        Prema poslednjim rezultatima Izbornog štaba Srpske napredne stranke (SNS), dobijenim na osnovu obrade 85 odsto biračkih mesta, predsednički kandidat te stranke Tomislav Nikolić osvojio je 59,5 odsto glasova >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << izašlih birača, što je za 19 odsto više od kandidata Demokratske stranke (DS) Borisa Tadića, za koga je glasalo 40,5 odsto. Nikolić je u Nišu dobio 14.000 glasova više od svog protivkandidata. U prvom krugu predsedničkih izbora 6. maja imao je prednost od osam odsto.
        Pri izboru predsednika Srbije Nišlijama iz gradske opštine Crveni krst koji su glasali na deset biračkih mesta, na  kojima je upisano 13.654 birača, sprejom je obeležavan levi, a ne desni kažiprst, kako se to čini uvek i svuda na srbijanskim izborima. Republička izborna komisija (RIK) je prošlog petka donela preopruku da se ovim biračima obeležava kažiprst leve ruke jer su oni u subotu 19. maja već glasali na ponovljenim izborima za odbornike Skupštine opštine Crveni Krst, tako da im je desni kažiprst već isprskan, a ostaci spreja vidljivi su 24 časa kasnije.
         Profesor Pravnog fakulteta u Nišu i potpredsednik LDP Nebojša Randjelović ocenjuje da je ovakvo obeležavanje kažiprista izašlih birača “protivzakonito”.
         - Takvo glasanje na ovim biračkim mestima je protivzakonito, ali će država, naravno, iz pragmatičnih razloga zažmuriti na ovu činjenicu. Po zakonu, svaki ponovljeni  izbori mogu biti održani i radnim danima, pa je glasanje za odbornike Skupštine opštine Crveni krst moglo da se organizuje ranije, kako bi se ostaci spreja izgubili, a gradjani nekoliko dana kasnije regularno glasali za predsednika - kaže Randjelović.
           Zakon o izboru predsednika republike, kao i Zakon o lokalnim izborima, ne propisuju način  na koji će se na biračkom mestu obeležavati i proveravati da li je gradjanin već glasao, ali je ovo pitanje precizno regulisano Zakonom o izboru narodnih poslanika, te na osnovu  analogije identična pravila važe i za predsedničke i lokalne izbore.
       U članu 68 Zakona o izboru narodnih poslanika navodi se da će “svakom biraču koji je pristupio glasanju i primio glasački materijal specijalnim sprejom biti obeležen kažiprst desne ruke kao znak da je on već glasao”. U istom članu se dodaje i da je “trajanje oznake na kažiprstu minimum 24 časa”.
         Povodom “originalnog” glasanja dela Nišlija u opštini Crveni Krst nisu se oglašavali nadležni organi ili stručnjaci, a ni političke stranke.

Nastavak na Medijski istraživački centar...