Izvor: Medijski istraživački centar, 17.Maj.2012, 20:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Simboli izgubljeni u vremenu

Pše Marija Filipović Lazić
Mnoge Nišlije se danas pitaju, suočavajući se stalno sa gotovo tužno opustelim tržnim centrima u srcu grada, da li su svojevremeno morali da im budu „žrtvovani“ mnogi stari objekti, među njima i prava obeležja Niša .
Najaktuelniji je, svakako, primer „Kalče“, tržnog centra megalomanski zamišljenog kao najveći na Balkanu, u kome su lokali plaćani čitavo bogatstvo, a sada je u funkciji tek nekih 30 odsto njih. Nisu Nišlije još >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << zaboravile istoimenu kultnu kafanu koja je  „Kalči“ prva  „platila cenu“, uz još nekoliko isto tako poznatih i omiljenih objekata u starom gradskom jezgru. ..
stari "Tramvaj"

Mnogi, međutim, još uvek uzdišu za starim „Tramvajem“, mlečno-voćnim restoranom po kojem je Niš bio poznat i izvan granica bivše Jugoslavije, iako je „Dušanov bazar“, tržno-poslovni centar koji ga je nasledio u Dušanovoj ulici, zamro još mnogo pre „Kalče“.
            -I danas me duša zaboli kada prolazim ovde i setim se da je tu nekada bio „Tramvaj“, kaže Nišlijka Maja Vidanović, iz generacije koju za ovo mesto vežu najlepše uspomene. –Tu sam provela divne trenutke sa svojim prijateljima, uz nezaboravne voćne kupove, frapee, palačinke sa voćem. Ko se ne seća čuvenog „Banana splita“ u „Tramvaju“, granite, koju sam samo tu i probala, pa kupa „Mundijal“ , naravno, sve ukrašeno onim veselim zastavicama. Neponovljivo!
voćni kupovi u starom Tramvaju

Voćni kup serviran u fudbalskoj lopti, koji je u kultno niško mesto„doneo“ svetski šampionat u fudbalu, 1990, bio je samo jedna od ideja nezaboravnog  Šveje, vlasnika čuvenog isto koliko i njegov „Tramvaj“, kroz koji su prošetale mnoge poznate ličnosti, glumci u vreme Filmskih susreta, muzičari..  I baš tako – kao čoveka sa vizijom, zapamtile su  su Nišlije ovog svog sugrađanina, tragično nastradalog upravo  tih ranih devedesetih. Oni koji su ga dobro poznavali kažu da je dobro što nije prisustvovao rušenju kafića 1995. godine, onda kada je ovde sagrađen „Dušanov bazar“... 
A da li je tako moralo biti? Jednom novom urbanističkom rešenju, na nesreću, na put je stao ovaj simpatični tramvaj, koji kao da je,  sve do tada, „zaglavljen“ na uglu dveju ulica, prkosio vremenu i  podsećao na svoje  „rođake“, davno nestale sa niških ulica. Pitaju se i dalje nostalgičari poput Maje- kako je moguće da se to rešenje oglušilo o činjenicu da je,  valjda, to što je neko mesto takva turistička atrakcija, koja je u Niš dovodila goste sa svih strana, dovoljno da se smatra vrednošću koju treba sačuvati.  Posle toliko godina, teško je pronaći sagovornike u tadašnjim urbanistima, ali vredno je čuti mišljenje uglednog niškog arhitekte i dugogodišnjeg direktora Zavoda za zaštitu spomenika u Nišu, Aleksandra Radovića, čoveka koji je i projektovao „Dušanov bazar“.
Staro na udaru novog: stari „Tramvaj“ ispred budućeg Dušanovog bazara

-Uvek postoji to pitanje sukoba ili koegzistencije starog i novog, kontuineta života jednog gradskog prostora. „Dušanov bazar“ je, recimo, nastao u ambijentu koji je nekoliko decenija pre nas bio mnogo življi nego sada, sa stanovišta prisustva ljudi - sve do Drugog svetskog rata, imali smo tu više pešaka nego automobila. Šta se desilo u međuvremenu? Sada imamo više automobila nego pešaka, ističe Radović, dodajući da je po njemu upravo to nepostojanje (inače predviđene) pešačke zone razlog što propadaju tržni centri poput „Bazara“, koji je, iako moderna građevina, u staklu, rađen tako da ispoštuje taj istorijski kontekst. -„Tramvaj“ je, sa druge strane, poseban fenomen i on je na tom mestu imao značaj kao preteča nečega što se kasnije razvilo. Tu ste imali kafiće „Dugu“, „Imidž“, pa „Tramvaj“. Sada, recimo, imate Kazandžijsko, kao jednu od najživljih niških ulica - tamo gde je bilo blato, gde je retko ko zalazio. „Duga“ i „Imidž“ postoje i danas, ali za te zgrade nikada ne biste rekli da treba da budu zaštićene, one nemaju neku arhitektonsku vrednost, a isto je i sa nekadašnjim „Tramvajem“. Tako se uvek gleda na to, jedino ako nešto ima veliki istorijski značaj, pa onda nije važno kakav je arhitektonski kvalitet, navodi Radović, napominjući da nijednog trenutka nije bilo profesionalne niti moralne dileme, jer je „velika razlika između onoga što je sačuvano- zgrade nekadašnje žandarmerije, uz sam „Dušanov bazar“ i onoga što je uklonjeno i što je bilo na nivou ovoga što vidimo svuda.“  -I tada su mnogi pričali: „Šteta za Tramvaj!“, ali vlasnici Tramvaja su, koliko ja znam, imali mogućnost da ostanu tu, da naprave nešto slično na uglu novoizgrađenog centra. ..
 Za razliku od pominjanih nostalgičara, sestra pokojnog Šveje, Milica, koja je nastavila tradiciju- novim istoimenim lokalom u samom centru Niša, koji enterijerom asocira na nekadašnji „Tramvaj“, ne želi previše da se vraća u prošlost.  Iako se, kako kaže, u vreme kada se sve to dešavalo sa starim „Tramvajem“, bavila nekim drugim poslom, i nije mnogo učestvovala u tome,  sudbina je, izgleda,  htela da ona produži posao koji je nekada započeo njen brat.
           
Legendarni Šveja ispred svog „Tramvaja“

-Uvek se pitam šta bi on rekao, da li je dovoljno dobro to što radim, kaže Milica. I uvek kao da želim da dokažem sebi da može da bude bolje, modernije i savremenije. Jer, ruku na srce, od prošlosti se ne može živeti, uvek treba gledati napred i nikada ne gubiti bitku sa vremenom.
Da je duh starog Niša nešto što nikako ne treba ugasiti, a što neprestano rade naši urbanisti, smatra Dragan Ilić Klema, koji je sentimentalno vezan - za ovu temu, kao najdokazaniji ljubitelj tramvaja u Nišu, a i za pokojnog Šveju, budući da su bili „braća motoristi“.
-Našim urbanistima kao da je ideja vodilja da se zatire i uništava ono čime treba da se ponosimo, naša istorija, a da se uvek ide na trenutno moderne varijante, kaže Ilić. -Jednim uskim razmišljanjem o urbanom uređenju centra staroga Niša,  kafić koji je bio poznat u celoj Jugoslaviji pa i u Evropi (a ja sam se lično mnogo puta uverio da su ljudi kada su dolazili u Niš obavezno posećivali stari Tramvaj, jer je, prosto, bio postao deo duha Niša), oni nisu  znali da sagledaju, i šta sada tu imamo - praznu zelenu površinu, sa izgorelom travom! Mislim da je ideja nekih da prvo sve sruše, da bi izgradili novi grad Niš, a onda, odemo i platimo debele pare po belom svetu da bismo videli kako izgledaju stari delovi nekih gradova.

Nastavak na Medijski istraživački centar...