Izvor: Blic, 09.Maj.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šestoro dece u 35 kvadrata
NIŠ - U sobičku sa betonskim podom prekrivenim tankom plastikom, u niškoj Ulici Orlovića Pavla, gde se gost jedva provlači između pokućstva, zatičemo Ljiljanu Ranđelović sa šestoro dece. Ljiljanu, koju u Udruženju samohranih majki nazivaju žena heroj, na pitanje namernika o nemaštini i kako vezuje kraj sa krajem, odgovara da su deca bogatstvo...
Vrata od kartona dele dve sobe i kupatilo. Ljilja upoznaje decu sa gostima.
- Najmlađi je desetogodišnji Aleksandar, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a najstarija je dvadesetčetvorogodišnja Sanja, koja jedina ne živi sa majkom, braćom i sestrama. Marija ima 14 godina, Marko je dve godine stariji od Marije, a Vesna je dve godine starija od njega, pa Milena, koja ima dvadeset dve godine - kaže Ljilja (50).
No, kada se ukućani izbroje, tu je i dete više.
- U posetu nam je došla troipogodišnja sestričina Isidora, ćerkica naše najstarije sestre Sanje. Lepo je imati mnogo braće, sestara i rodbine, da imaš kome da se obratiš za podršku kada je teško - kaže Vesna, učenica treće godine Prehrambene škole.
Deca dobijaju po porciju krompira za ručak.
- Dan počinje mojim odlaskom po porciju u narodnu kuhinju, a i sama ponešto pripremim. Samo povremeno moja starija deca i ja nađemo posao. Sramota je što primam samo dva dečja dodatka za Vesnu i Marka, za treće i četvrto dete. Za državu su peto i šesto dete višak, pa Marija i Aleksandar nemaju pravo na ovu pomoć - kaže Ljilja.
Na pohabanom stolu leži pismo Smiljka Kostića, iz koga se naziru reči: „Žao mi je..." Iz daljeg sadržaja pisma gradonačelnika Niša da se razumeti da ni grad nema razumevanja za ovu mnogobrojnu porodicu.
- Ne mogu više da jurim za većim stanom ni za poslom. Menjaju se ljudi na vlasti. Neki obećaju pomoć, pa ništa. Ima toliko napuštenih, starih kuća... Završila sam tekstilnu školu, mogla bih da šijem, samo kad bih imala jednu mašinu za šivenje - kaže Ljilja, koja je i čistila u Gerontološkom centru.
Dobro je kada neko od starije dece dobije posao. Dešavalo se da jedno od njih radi, a ostali pomažu.
- Kada je Sanja prodavala sladoled, ostala su deca poslovala oko frižidire i posluživala kupce - kaže Ljilja.
Deca žive u nemaštini i spremaju se za život. Planiraju budućnost i imaju svoje snove.
- Kad završim školu za pekara, ići ću na kurs za frizera i kozmetičara da bih lakše našla posao. Volela bih i da studiram - kaže Vesna, koja je radila u pekari i u hladnjači za voće i povrće.
Ljilja se nerado seća tih dana.
- Uvek je dolazila prehlađena s posla - dodaje majka.
Marko uči za auto-mehaničara.
- Želeo bih da imam radionicu, ali nije loše ni raditi kod majstora. Voleo bih da svima nama obezbedim bolje uslove za život, da imamo malo veći, svetao i okrečen stan - kaže Marko.
Ljilja je svojevremeno tražila pomoć od Fondacije Vlade Divca, a pre toga je razgovarala i sa Zoranom Đinđićem.
- Đinđić mi je rekao: „Ne mogu da verujem kako živite, odmah ću da reagujem". Posle nekoliko dana, socijalni radnik mi kaže: „Jao, Ljiljo, šta nam napravi, premijer nas proverava" - seća se Ljilja.
Porodica Ranđelović noći na dva ležaja po tačno utvrđenom rasporedu.
- U jednom krevetu spavamo mama, Aca i ja. A u drugom, Vesna, Marija i Sanja. Nije nam tesno, čak i kada nam dođu u posetu Sanja, koja se udala, i njena ćerkica Isidora. E, onda i one spavaju u istom krevetu, gde i mama, Aca i ja. Samo, voleo bih da imam svoju sobicu, da mogu drugovi da me posete – kaže Aleksandar.
Ljilja veli da su deca bogatstvo i da bi opet, da je mlađa, uradila isto. Nisu je pokolebali ni neukusni komentari gradskih službenika, povodom života na ivici egzistencije, tipa: „Ko ti je kriv što si rađala toliko dece", koje godinama sluša obijajući pragove gradskih institucija.
Više od 500 samohranih majki
Udruženje samohranih majki okuplja više od 500 žena sa 800 dece.
- Nastojimo da popravimo socijalni status naših članica programima zapošljavanja u geronto-servisu, obukom za šivenje, ili ugradnjom knauf ploča. Kursevima engleskog jezika i kompjutera želimo da pomognemo da naše članice, kojima je ugroženo radno mesto zbog nedostatka sertifikata, zadrže posao. Za decu organizujemo humanitarne akcije - kaže Miroslava Jovanović, predsednica udruženja.
.jpg)
