Izvor: RadioCity.rs, 07.Maj.2014, 17:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na dan kada su Nišom odjekivale eksplozije i jauci
Mnoge Nišlije se i nakon 15 godina jasno sećaju da je najtragičnijem od svih 78 dana bombardovanja prethodila besana noć. Avioni su se obrušavali dobar deo noći ali je i dejstvo protivavionskih snaga VJ bilo intenzivnije tako da nekakvih većih dejstava nije bilo. Rano ujutru mnoge kuće u naselju Medoševac su sravnjene sa zemljom.
Oko pola sata pre podneva gotovo u istom trenutku su se oglasile sirene i čule su se prve detonacije. Od tog trenutka, narednih nekoliko dana su gradom odjekivale detonacije kasetnih bombi a mnoge "žute ubice" su ostale neeksplodirane na sve strane i na njihovom čišćenju se radilo godinama. Samo tog dana na grad je izručeno osam kontejnera kasetnih projektila.
U eksploziji hiljada kasetnih bombi, koje su tog dana izbačene na civilne ciljeve u gradu, smrt je pokosila nedužne građane. Najveći broj ljudi stradao je u Šumatovačkoj ulici i ulici Ljube Nenadovića tik uz Klinički centar.
Iako se NATO na brifinzima koji su usledili pravdao da su civili u Nišu gađani greškom zbog zastarelih mapa a da je cilj bio u stvari vojni aerodrom, u te izjave je malo ko poverovao. Zastrašujući termin "kolateralna šteta" korišćen je tih dana više nego uobičajeno i zvučao je kao dodatna uvreda ionako poniženim i povređenim građanima.
Poginulo je 17 civila, više desetina ih je teško ranjena. Ubijeni su ljudi ispred porodičnih kuća, u blizini pijace, bolnice, zdravstvene stanice. Obični ljudi koji su tog dana krenuli u nabavku ili kod lekara. Ubijena je i Ljiljana Spasić, studentkinja medicine, u sedmom mesecu trudnoće.
Iako je bio vidno obeležen belom zastavom sa crvenim krstom, pogođen je i krov Infektologije ali srećom projektil nije eksplodirao. Oštećene su zgrade Patologije a klaster bombama su zasuti i parking Kliničkog centra i nekoliko okolnih ulica. I odnele su i tamo svoj krvavi danak.
Niš se sa sličnim užasom suočio i nekoliko dana kasnije, 11. i 12. maja. „Jugopetrol” i „Energogas”, potom Duvanište, Krivi vir, Bulevar Nemanjića i Trošarina bili su zasuti raketama i kasetnim bombama, koje su inače po međunarodnim konvencijama zabranjene.
Već 15 godina, mada u sve manjem broju, Nišlije se okupljaju na početku Šumatovačke ulice, ispred dva spomenika, jednog na keju a drugog u parkiću ispred Banovine. Tako je bilo i danas. Svega dvadesetak ljudi prisustvovalo je opelu poginulim sugrađanima. Od javnih ličnosti grada tek rukovodstvo GO Crveni krst. Služeno je opelo, položeno cveće i na jedan i na drugi spomenik.
Predsednik GO Crveni krst, obraćajući se okupljenima rekao je da je obaveza i odgovornost opštine da se i danas i ubuduće zajedno sa porodicama stradalih priseća nedužnih žrtava i da im odaje počasti i poštu:
"Mi danas izražavamo i svoj stav prema prošlosti, prema nevino stradalim. Svi oni koji danas nisu tu, koji prolaze, oni izražavaju svoj stav prema budućnosti. Duboko sam ubeđen da je naš stav pravedniji, ispravniji, Bogu miliji i da radimo ono što se od ljudi očekuje da rade a to je da iznad svega poštuju žrtve koje su pale za otadžbinu, žrtve koje su pale za naš narod."
Bulatović je naglasio i da mu je jako žao što su to nevine žrtve i što je pre 15 godina, na današnji dan, oko Kliničkog centra i u Šumatovačkoj poginulo mnogo mladih, nevinih ljudi.
"Ovaj život i sve ovo ima svoj kraj, pre ili kasnije i smisao je kako ga proživesmo koliko god godina živeli. Molimo se Bogu za duše nevino stradalih a nama na zdravlje i napredak"
Tokom 78 dana rata Niš je bombardovan čak 40 puta. Na grad su ispaljena 324 projektila, od toga 161 avionska bomba i 71 tomahavk (krstareći) projektil. Bačeno je 36 kontejnera kasetnih bombi. Niš je 52 dana bio pod vazdušnom opasnošću, a sirene su se oglašavale 129 puta. Poginulo je 56 ljudi a preko 200 je ranjeno. Od tog broja 25 su bili civili, 21 pripadnik VJ i 10 pripadnika MUP-a.
.jpg)
