Izvor: Politika, 07.Sep.2010, 23:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Salford smišljeno zatvarao mlekare

Da je na vreme država stala iza ministarstva poljoprivrede pre mesec i po dana kada smo govorili o kartelisanju u prehrambenoj industriji sad bismo bili u drugačijoj poziciji

Goran Ljubičić koji je kupio pa zatvorio pet mlekara u Srbiji – u Pančevu, Nišu, Senti, Kragujevcu, Pirotu – sada je Salfordov direktor za Bosnu i Hercegovinu. Očigledno da je to bio način da jedan strani investicioni fond obezbedi monopolski položaj, kaže u intervjuu za „Politiku” ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poljoprivrede Saša Dragin odgovarajući na pitanja o aktuelnim nestašicama osnovnih životnih namirnica i pravcu razvoja agrara.

Da li država uopšte ima način da se izbori s monopolom jer od dosadašnje dve odluke Antimonopolske komisije da je Salford monopolista nije bilo mnogo vajde?

Monopol je dokaziv i to pokazuju te dve odluke. Da je na vreme država stala iza ministarstva poljoprivrede pre mesec i po dana kada smo govorili o kartelisanju u prehrambenoj industriji i šta će iz njega da izađe sad bi bili u drugačijoj poziciji. Zahvalan sam što su se ministarstvo trgovine i premijer uključili. Mi nemamo inspekciju, niti robne rezerve da možemo da intervenišemo na tržištu. Niko nije jači od države i  čvrsto verujem da će to biti rešeno na takav način da će građani i poljoprivrednici biti zaštićeni od monopola.

Da li se kao ministar osećate krivim za nestašicu mleka?

Ne. Mene je za nestašicu optužio jedan investicioni fond koji ima dve odluke antimonopolske komisije da je monopolista. Oni imaju 60 odsto prerađivačkih kapaciteta i njihovi zvanični podaci proizvodnje pokazuju da „guraju” sirovo mleko u dugotrajne proizvode.

 

Šta je razlog nestašice?

Pravog razloga za nestašicu nema. Proizvodnja mleka nije manja. U protekle tri godine stočni fond jeste smanjen za deset odsto, međutim, krave su zamenjene sa visoko produktivnim grlima. Prošle godine bilo je čak viška mleka i mlekare su tražile pomoć države koja im je otkupila 300 tona mleka u prahu. Zar su baš sad krave zavrnule slavinu.

Optuženi ste da nedovoljno finansirate i poljoprivredu i mlekarski sektor?

Država nipošto ne treba da finansira razliku između proizvodne cene i onoga što prerađivač hoće da plaća. Salford svuda u regionu plaća mleko 28 evrocenti, u EU cena sirovog mleka je 32 evrocenta, a oni su povećali sa 25 na 28 dinara. Druge mlekare kojima neću da pravim reklamu plaćaju preko 30 dinara za litar.

Njihov je cilj da podignu cene u maloprodaji, a da poljoprivredniku daju što manje. Salford je pre tri godine plaćao mleko 34 dinara, terao farmere da uzmu kredit za modernizovanje. Kad su uzeli kredite i stavili kuće pod hipoteke snizio im je cenu mleka. A oni ne mogu da otkažu Salfordu ugovor i isporuku, jer ne mogu da plate ratu kredita i otići će im kuće na doboš.

Zašto samo malim farmerima dajete premiju za mleko, a ne i velikim kada su i jedni i drugi proizvođači?

Mlekara i država imaju suprotne interese. Mlekara želi tri farme od po 5.000 grla, ostali ih ne interesuju i to smo videli pre godinu dana kad su hteli da otkažu otkup malim proizvođačima. Mlekare od velikih proizvođača kupuju po višoj ceni nego od malih, a razlika je i po nekoliko dinara.

 

Rebalansom budžeta su najavljena veća sredstva za mlekarski sektor, kako ćete ih raspodeliti?

Ukoliko bude finansijskih mogućnosti subvencija će se povećati s 1,5 dinar na dva dinara po litru. Smatram da i pravnim licima treba pomoć, ali broj stoke je važan. Nije isto imati 50 krava ili 4.000. Između farmi i pravnih lica do 100 grla ne treba praviti razliku. Za genetsko unapređenje grla podsticaje države neće dobiti oni koji imaju preko 100 grla.

Koji je cilj vaše agrarne politike?

Nama je cilj da pomognemo srpskom poljoprivredniku da izdrži period tranzicije, da postane konkurentan evropskom. Zato subvencije dajemo isključivo poljoprivredniku. Ranije je država mislila da treba da podržim tog seljaka jednako kao i veliki sistem koji ima deset hiljada hektara ili više koji predstavlja privatnu firmu isključivo koncipiranu na tome da gazda zaradi što više novaca. Ja mislim da socijalno odgovorno vođenje politike podrazumeva da ja pomognem onome ko nije konkurentan i ko nema sistem prerade, lagera, mogućnost da dominira na tržištu, da sam izvozi, kad nabavlja repromaterijal koji je za njega i do 100 odsto skuplji nego kada se kupuje za 10.000 hektara, njegove cene upola su manje i on ne može da proda svoj proizvod krajnjem korisniku već nakupcu koji proda velikom prerađivaču…

 

Oponenti kažu da su uslovi iz uredbi rigorozni i da ste na taj način iz sistema državne pomoći isključili većinu zemljoradnika?

To nije istina. Ove godine je registrovano 370.000 gazdinstava koja dobijaju neki vid subvencija. Preko 80.000 gazdinstava dobija subvencije iz oblasti ratarstva, ostali za stočarstvo, voćarstvo…

Da li imate para za takvu agrarnu politiku?

Da. Bio bih zadovoljan sa pet odsto, sada imamo tri odsto u ukupnom budžetu. Stavljanje malog poljoprivrednika u prednost nad velikim sistemima daće drugačiju sliku tek za deset godina Da li ćete imati kapitalizam latinoameričkog tipa gde će 99 odsto biti u vlasništvu jedan odsto ljudi ili ćete imati socijalno odgovornu politiku s osnovom u porodičnom gazdinstvu. U Danskoj 90 odsto prerađivačke industrije, kao vlasnici, drže farmeri, u Italiji 78 odsto proizvodnje voća je u malim zadružnim organizacijama.

Kako nameravate da u Srbiji postignete da zemljoradnici budu akcionari kada je privatizacijom napravljeno nešto sasvim drugačije, a oni pretvoreni u isključive snabdevače prehrambene industrije?

Novi sistem javnih skladišta omogućava poljoprivredniku da bude nezavisan. U privatizaciji u poljoprivredi je napravljena najveća glupost što je dozvoljeno da pojedinci kupuju velike sisteme. Pametnije bi bilo da je polovina vlasništva u vlasništvu proizvođača. Trudim se gde god je moguće da se izvrši povratni proces. Evo s gradom Beogradom i PKB-om nastojimo da osposobimo Pančevačku mlekaru gde bi PKB kao najveća farma prerađivao mleko.

Ne čini li vam se da je to preveliko mešanje države koja je pre deset godina rekla da je taj posao ne zanima?

Ako Nemačka ima takve državne projekte, zašto ne možemo i mi na takav način da pomažemo stanovnicima Beograda da ne moraju rano da ustaju da bi za dete kupili mleko. To državno preduzeće bilo je talac Imleka. Jedan privatni investicioni  fond isisava supstancu iz državnog preduzeća. To država ne sme da dozvoli.

 

Prerađivači su vas optužili da niste omogućili izvoz mleka iz Srbije?

Nije tačno. Dobili smo izvoz mleka u Rusku Federaciju, a iz Brisela najavljuju da  su voljni da nam u par narednih meseci odobre izvoz što je velika stvar za nas. Usvojili smo mnogo zakona, poput onog o bezbednosti hrane koji to omogućuje.

Prošle godine kada je, po tvrdnjama mlekara, bilo viška mleka na tržištu konditori su tražili bescarinski uvoz mleka. Mi smo ih pitali zašto ne kupe od domaćih mlekara, a oni su nam odgovorili da je to mleko znatno skuplje. Ako je domaće mleko znatno skuplje i pored toga što je uvoz opterećen carinama, pitanje je kome to mleko možete da izvezete.

Njihov argument je da su tamošnje subvencije veće?

Kako visoke, smanjene su i zbog toga su bile u maju demonstracije u Briselu. U Srbiji subvencije od 14.000 dinara po hektaru s povraćajem za gorivo jednake su prosečnim davanjima u EU koja iznose od 100 do 250, 270 evra po hektaru. Najviše dobijaju stare članice, najmanje baltičke zemlje.

Hrvatski primer subvencija nam najviše bode oči?

Hrvatska sada uz velike napore isplaćuje subvencije za 2008. godinu. Zbog političkog dogovora stranaka obećan je mnogo veći budžet koji nije bilo moguće ispuniti i zato su bile velike demonstracije poljoprivrednika. Mi smo budžet zatvorili 15. jula za ovu godinu i niko drugi u regionu ne može tim da se pohvali. Subvencije po hektaru smo dali pre kampanje s žitom čime smo ratarima pomogli da ne moraju odmah da ga prodaju.

Optuženi ste i da ste sprečili uvoz mleka?

Uvoz mleka je slobodan, mi ne dajemo dozvole za uvoz, samo potvrđujemo zahteve. Trenutno u Upravi za veterinu nema nijednog zahteva za uvoz. Postoje četiri zahteva preko Privredne komore za bescarinski uvoz mleka i shvatili smo da je to dodatni pritisak na srpske poljoprivrednike da se pomire s niskom otkupnom cenom. Ti zahtevi su bili upućeni neposredno kada su poljoprivrednici zapretili protestom ispred mlekara.

Hvalite se izvoznim rezultatima, a da li mi možemo da promenimo strukturu da umesto sirovine poput kukuruza izvozimo meso, mleko, prerađevine?

Samo mi imamo suficit u regionu, u godini krize imali smo rast izvoza od dva odsto. U prvih šest meseci ove godine suficit je veći 25 odsto nego lane i očekujem da će ova godina nadmašiti lanjsku rekordnu uprkos tome što prema Prelaznom trgovinskom sporazumu smanjujemo carinsku zaštitu.

----------------------------------------------

Skupa hrana

 

Kažete da je ovo jedna od najuspešnijih godina u agraru, hvalite se rekordnom proizvodnjom kukuruza i soje i po tržišnoj logici kada nečega ima viška hrana bi trebalo da pojeftini, a ne da poskupljuje kao ovih dana kod nas?

Cene ovih proizvoda određuje svetska berza i tu lokalni nivo ne može da utiče i zbog obaveze slobodne trgovine i zbog globalizacije tržišta. Veliki proizvođači uljarica i žitarica su Rusija i Ukrajina koje su imale katastrofalne suše i čiji je rod upola manji što je dovelo do globalnih poremećaja.

Cena hrane nije moja nadležnost, međutim, primećujem da kad god se cena poljoprivrednih proizvoda snižavala nikada hrana u marketima nije pojeftinila. Ali zato svaki put kada je cena poljoprivrednih proizvoda rasla hrana je poskupljivala. Treba da se zapitamo kako funkcioniše prehrambena  industrija, da li oni samo primete kada se njihov profit smanjuje pa onda koriguju cene ili će reći dve godine smo džabe kupovali od zemljoradnika jer zaista su otkupne cene bile smešne, a oni imali ekstraprofit pa hajde sada da podelimo odgovornost i da se ponašamo socijalno odgovorno u godini kada su cene sirovina visoke pa da smanjimo profit zarad socijalnog mira i interesa građana.

 

Jovana Rabrenović

objavljeno: 08.09.2010.

Nastavak na Politika...

SrbijaNet.rs: Dragin: 'Salford' kriv za nestašicu mleka

Studio B: Postignut dogovor Dragina i predstavnika Salforda