Izvor: RTV 5, 21.Sep.2012, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SG Niša usvojila Plan ruralnog razvoja Nišavskog okruga do 2021.godine
Sa skoro 40 odsto obradivog zemljišta, opštine Nišavskog okruga mogle bi ne samo da iskorene glad i siromaštvo svojih stanovnika, već i nezaposlenost. Međutim, stvarnost sela u ovom delu Srbije potpuno je drugačija – kuće su uglavnom prazne, domaćinstva staračka, imanja zaparložena. Retki su oni čija je profesija poljoprivreda, a još ređi oni koji su prevazišli primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Uglavnom se uzgaja od svega po malo, na uglavnom malim parcelama, a kad i dobro rodi, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTV 5 << muka je gde i kome rod prodati. Mogu li onda i kojim putem Nišavska sela u Evropu? I domaći i evropsku stručnjaci tvrde da mogu. Ali uz dobar plan. Takav je upravo usvojen u niškoj gradskoj Skupštini. Radili su ga ljudi iz gradske Uprave za poljoprivredu i razvoj sela u saradnji sa kolegama iz okolnih opština, Aleksinac, Ražanj, Merošina, Gadžin Han, Doljevac, Svrljig, kao i opštine Soko Banja, ali i domaćim i evropskim partnerima i institucijama. I kažu da je najvažnije obezbediti konkurentnu proizvodnju.
„Pre svega smo identifikovali glavne prednosti i probleme. Naša snaga leži u bogatim resursima, a kako je potražnja za hranom sve veća, obezbeđeno je i lokalno i nacionalno i međunarodno tržište. S druge strane, slabosti su primarna, mešovita proizvodnja, mali posedi, nepostojanje skladišnih i preradnih kapaciteta. I upravo je to kao priritete definisao ovaj plan: Uslov za konkurentnu poljoprivredu je ukrupnjavanje zemljišnog poseda, specijalizacija proizvodnje, pogoni za preradu i skladištenje... Sve to može da obezbedi zapošljavanje čitavih porodica. Naravno da je sve to razrađeno kroz pojedinačne projekte, " kaže Aleksandra Brzaković, načelnica Uprave za poljoprivredu.
Međutim, da bi niško selo postalo mesto privlačno za rad i život, seljaku se mora omogućiti i da živi životom onih u gradu, da u svom mestu školuje decu, da se leči, pa i da se zabavi. I to je deo plana, zapravo njegov drugi najvažniji cilj. Stvaranje infrastrukturnih uslova za takav život u nadležnosti je lokalne samouprave.
Srđan Aleksić, član Gradskog veća Niša resorno zadužen za poljoprivredu, kaže da se kvalitetna komunalna rešenja , budući da ovaj problem predstavlja glavni razlog napuštanja sela, nameću kao jedan od prioriteta budućeg ruralnog razvoja.
„Svake godine iz gradskog budžeta se sve više izdvaja za poljoprivredu,a naš je cilj da taj trend nastavimo. Jer, strateški uslov je da svako selo dobije kanalizaciju, vodu, uređeno odlaganje smeća, asfaltiranje glavnih puteva i uređenje prilaznih, atarskih puteva. Osim infrastrukture, prva stvar na kojo ćemo raditi jeste uvođenje sistema za navodnjavanje. Tu smo već na početku razgovora i sa potencijalnim partnerima iz Izraela koji treba da pomognu i kroz savete, a možda i kroz tehnologiju i investicije. Naravno da paralelno sa ovim strateškim ciljevima, moramo da rešavamo i urgentne probleme. To je ove godine suša koja preti da desetkuje stočni fond u našim selima, pa ćemo zato od ministarstva tražiti da pomogne u obezbeđivanju besplatnog ili bar subvencionisanog semena za krmno bilje, repicu i grahoricu, koje bi se mogle već u martu iskoristiti kao stočna hrana. Tako možemo sprečiti prodaju i klanje priplodnih grla, a Plan ruralnog razvoja bi trebalo da, između ostalog, spreči da se to u budćnosti ne ponovi" kaže većnik Srđan Aleksić.
Listi osnovnih ciljeva Plana ruralnog razvoja treba dodati i očuvanje prirodnog bogastva što bi, kroz seoski, banjski i planinski turizam, moglo da dodatno motiviše mlade da svoju budućnost vide u opstanku, pa i povratku na selo. Da li je moguće ovaj spisak želja i planova pretočiti u stvarnost?
„Ispunjenje vizije zahteva pro aktivnu strategiju, zasnovanu na postepenim, korak po korak, fazama. Najvažnije je da Nišavski okrug prihvati saznanja iz drugih ruralnih regiona, od kojih su najvažniji da je strategija most između želja i realnosti i da strategija predstavlja kratkoročni, srednjoročni i dugoročni okvir za iskorišćavanje dostupnih resursa i ispunjenje potreba. Nišavski strateški ciljevi su realistični, zasnovani na konsenzusu svih zainteresovanih strana i urađeni tako da se što je više moguće iskoriste socio‐ekonomske prednosti Nišavskih poljoprivrednih regiona i resursa,"kaže Aleksandra Brzaković, načelnica Uprave za poljoprivredu.
Izradu Plana ruralnog razvoja Nišavskog okruga od 2012. do 2021. resorno su pomagali i predstavnici JP Srbija šume, Institut za javno zdravlje Niš, Udruženja poljoprivrednih proizviođača, TON Niš, Centar za vinogradarstvoi vinarstvo Niš, Zavod za zaštitu prirode, DVP Erozija, JP Srbija vode, Veterinarsko 'specijalistički institut. Na njemu se radilo oko godinu dana, a građane nije koštao ni dinar. U potpunosti je finansiran od strane EU, a činjenica da je izabran na konkursu među velikim brojem drugih projekata, pokazuje da je i ocena EU da je razvoj poljoprivrede i ruralnog područja ovog dela Srbije jedan od primarnih interesa. Srbija sa sticanjem statusa kandidata ima pravo na EU fondove kroz tzv. IPA programe od čega je 45 odsto namenjeno razvoju sela. Usvajanjem plana otvorena su vrata ka njihovom korišćenju.
.jpg)
