Izvor: Politika, 12.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recept za 101. godinu života
Niški kafedžija Vladimir Đurđević, kome je pre petnaest dana ugrađen pejsmejker, kaže da je tajna njegove dugovečnosti u umerenosti
Niš – U Gerontološkom centru u Nišu, u prisustvu osoblja i rodbine, na skromnoj i prigodnoj svečanosti, 101. rođendan prekjuče je proslavio Vladimir Đurđević, „junak” „Politikine” priče od pre petnaestak dana dana. Vitalni deda Mića, kako ga inače poznaju Nišlije, nekadašnji ugostitelj i kafedžija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hrabro je kročio u drugu godinu drugog veka svog života. Nije dugo u staračkom domu, tek nekoliko meseci, ali veoma brzo postao je miljenik svih. Komunikativan, uvek raspoložen za razgovor i sa odličnim sećanjem na sve što je prevalio preko glave u svom životu, bio je i na rođendan okružen pažnjom.
– Mnogo vremena bi bilo potrebno da bih ispričao šta sam sve proživeo, kuda putovao, kako se provodio i šta sam sve radio. Rođen sam u Velikoj Krsni 10. aprila 1908. godine, ali od kada znam za sebe ja sam u Nišu. Tu sam proveo ceo život. Sa suprugom, izabranicom svog života, Piroćankom Hristinom, koja je umrla pre 35 godina, imam sina Dragana, koji je s porodicom u Beogradu, i kćerku Ljiljanu u Nišu. Od njih imam troje unučadi – Biljanu, Vladu i Sašu. Svi su me donedavno čuvali i negovali.
Priča deka Mića da je voleo život, pamti veoma dobro detalje iz više od sto godina života:
– Sredinom tridesetih godina, tačnije 1936. godine, moj loz na državnoj lutriji izvukao je jednu od premija. Nije bilo mnogo, ali ni malo para... Nisam dugo razmišljao. Kupio sam kafanu, koju sam sredio po svojoj zamisli, i decenijama je vodio. Ceo život bio sam ugostitelj i po tome me Nišlije dobro znaju. Ugostio sam mnogo ljudi, poznatih i neznanih, imao i svoje društvo u kafani.
– Mnogi su me pitali – otkriva stogodišnjak „recept” za dugovečnost – kako sam doživeo duboku starost. Tu nema posebnog pravila, samo treba biti umeren u svemu – ne mnogo hrane, ne mnogo pića, rano na počinak, rano ustajanje. Tada je i dan duži, sve može da se postigne i svuda da se stigne. Bio sam dugo pušač, voleo da pojedem i popijem, ali nikada nisam preterivao.
Sam je deka Mića odlučio ovog februara, ispričao nam je, da više ne smeta mlađima s kojima je živeo do prelaska u Gerontološki centar. Ali, nedugo po dolasku, pogoršalo mu se zdravstveno stanje, prebačen je u Klinički centar, gde mu je hitno na Klinici za kardiovaskularne bolesti ugrađen pejsmejker. Operativni zahvat, po kojem je ušao u anale kardioloških hirurških zahvata u Srbiji kao najstariji stanovnik naše zemlje nad kojim je izvršeno ugrađivanje pejsmejkera, obavili su 27. marta ove godine dr Tomislav Kostić i doc. dr Zoran Perišić. Uspešno.
Još je stogodišnji Vladimir Đurđević u postelji. Prošle su tek dve nedelje od operacije. Posle ugradnje pejsmejkera ostao je samo nekoliko dana na Klinici za karidovaskularne bolesti, a onda se vratio u Gerontološki centar. Ali, oseća se veoma dobro i zadovoljan je. Ne čuje baš najbolje, još ne ustaje i ne kreće se, ali nada se da će uskoro moći da prošeta. Već bi, kaže, verovatno bio na nogama da pre desetak godina nije pao s bicikla. Imao je tada više od 90 godina i slomio je kuk.
– Ja u 102. godinu ulazim kao preporođen. Lakše dišem, nemam više vrtoglavice i nesvestice, srce normalno radi... Izdržaće ono još, siguran sam – završava svoju priču Vladimir Đurđević, miljenik svih u niškom Gerontološkom centru.
Toma Todorović
[objavljeno: 13/04/2009]
