Izvor: Politika, 07.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvod kao početak drame
Mora li dete, ni krivo ni dužno, da ispašta što delioci pravde rade po čudnim kriterijumima
Tek što je prošla bolni postupak razvoda braka i starateljstva nad detetom, Jasminu Vidić iz Niša pritisli su novi problemi:
– Presudom niškog Opštinskog suda moj bivši suprug mogao je da viđa maloletno dete samo u strogo kontrolisanim uslovima i to u prisustvu lekara i mene, kao majke. Naloženo je da se viđanja obavljaju u Centru za porodičnu terapiju u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nišu, u dogovoru sa timom psihoterapeuta, uz poštovanje detetove volje. Međutim, pomenuti centar je ukinut. Iako zdravstvena ustanova u kojoj je moje dete trebalo da viđa oca, praktično, nije postojala kada sam se 2006. godine razvela od supruga i kada je sud doneo ovako rešenje, pravosudni organi nisu promenili odluku. Kako mi je objašnjeno, zvaničan dokument o zatvaranju centra sudu je dostavljen tek dve i po godine pošto je to urađeno – jada se Jasmina Vidić.
Na adresi i u prostorijama ukinutog centra, prema rečima Vidićeve, sada se nalazi druga zdravstvena ustanova.
– Pošto je presuda suda postala izvršna, sudija je dolazio na ročišta da se, umesto oca, viđa sa detetom. Za deset meseci, bivši suprug se samo jednom pojavio na zakazanom viđenju. Kada sudija nije mogao da uspostavi kontakt sa detetom, kažnjavao me je sa 10.000, 20.000, 30.000 ili 40.000 dinara, bez ikakvog objašnjenja. Preduzeću u kojem radim, nalagao je da mi na ime kazni obustavi isplatu dve trećine plate. Tolika je bila samovolja sudije da je dete moralo da napušta redovnu nastavu kako bi se videlo, ne sa ocem, nego sa sudijom – navodi Vidićeva.
Zbog poslovnog angažmana, Vidićeva je u junu 2008. godine iz Niša sa detetom morala da se preseli za Beograd. Izvršni sudija iz Niša, čije je izuzeće u međuvremenu Vidićeva tražila, sada zahteva da dete putuje iz Beograda u Niš, da vidi oca. Da ironija bude veća, viđanje bi i dalje, kako je naložio sudija, trebalo da se obavlja u prostorijama centra koji ne postoji.
– Po mojoj žalbi, Vrhovni sud Srbije je za postupanje u ovom postupku odredio Četvrti opštinski sud u Beogradu. Nadležni sudija je odmah doneo rešenje o novčanom kažnjavanju jer se, kako je naveo, nisam javila sudu. Moram da istaknem da nisam ni imala prilike da se javim sudu, kada mi je rešenje VSS uručeno sa ovim o kažnjavanju – kaže Vidićeva.
– Sve što tražim je da sud u Beogradu odredi drugu zdravstvenu ustanovu u kojoj bi se nastavio postupak viđanja deteta sa ocem. Sve ostalo je samo direktno maltretiranje deteta i mene – kaže na kraju Vidićeva.
M. Derikonjić
[objavljeno: 08/08/2009]
