Izvor: S media, 30.Avg.2009, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošlost koja doseže do kraja šestog milenijuma pre Hrist
Arheolozi su nastavili istraživanja na lokalitetu Bubanj u blizini niškog naselja Novo selo i tokom ove godine će biti otvorene dve sonde na lokalitetu Velike humske čuke, pored sela Huma u blizini Niša.
Bubanjsko-humska kulturna grupa sa ta dva svoja lokaliteta, spada u najvažnija mesta za razumevanje praistorije u ovom delu Evrope.
Na lokalitetu Bubanj najstariji sloj pripada srednjem neolitu ili Starčevačkoj kulturnoj grupi, nastao u periodu od 5.800 - 5.500 >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << godine pre nove ere.
Rukovodilac istraživanja prof. dr Milorad Stojić rekao je Tanjugu da su istraživači koji su počeli sa radom prošle godine, trenutno doprli do sloja koji pripada srednjem i starijem bakarnom dobu (4.500 - 2.500. godine p.n.e.).
"Od početka istraživanja Bubnja imamo 30 otkopnih slojeva bronzanog doba (2.500-1350. g. p.n.e. ) i mladjeg bakarnog doba, a mene najviše interesuje sloj koji pripada prelazu iz neolita u bakarno doba ili prelaz iz Vinčanske kulture u Bubanjsku kulturnu grupu", rekao je Stojić.
Arheolozi otkopavaju sloj po sloj, debljine od po četiri santimetara.
Otkopani materijal se prosejava i analizira, a zatim se nastavlja ekspertiza materijala - paleobotanička, antropološka, minerološka, fizička, radiokarbonsko datovanje i slično.
Lokalitet Bubanj predstavlja malu četvorougaonu površinu od sačuvanih stotinak kvadratnih metara ili tek 3,7 odsto od celokupnog arheološkog lokaliteta koji je početkom 1980-tih izgradnjom auto-puta i zaobilaznice oko Niša, potpuno uništen uprkos činjenici da je pod zaštitu zakona stavljen još 1954. godine.
"Imamo dokaze da ovo što je ostalo predstavlja ivični deo nekadašnjeg lokaliteta", rekao je Stojić.
Stojić je naveo da lokalitet Bubanj spada u tri najznačajnija lokaliteta u Evropi na kome se raspoznaje 17 slojeva kulture, ili život isto toliko kulturnih zajednica, sa ukupnom dubinom od tri metra i "ključ je za razumaveanje praistorije".
Stojić posebno ukazuje da je dokumentacija za predmete nadjene ranije na tom lokalitetu, koji se nalaze u niškom Narodnom muzeju, uništena ili nestala, ali da će na osnovu ovih najnovijih istraživanja arheolozi moći da razvrstaju i tu gradju.
Arheolozi su prošle godine najpre otkopali recedentni sloj, a tokom istraživanja nadjeno je i nekoliko srednjovekovnih grobova sa prilozima poput nakita.
Istraživanja na Bubnju nastavljena su posle višedecenijske pauze
U naučnu literaturu prvi put su usla sredinom 20. veka zahvaljujući akademiku Milutinu Garašaninu koji je rezultate svojih otkrića u Nišu predstavio na Trećem medjunarodnom kongresu u Cirihu.
Otvaranje dve sonde na lokalitetu Velike humske čuke (osam kilometara severozapadno od Niša) označiće obnovu istraživanja koje je 1933. prvo počeo profesor Vladimir Fjuks sa američkog univerziteta Harvard, a nastavili dr Miodrag Grbić i 1956. akademik Garašanin.
"Na lokalitetu Velika humska čuka zastupljeno je gvozdeno doba, a sačuvani su ostaci antičkog, vizantijskog i srednjovekovnog perioda", kazao je Stojić.
Prema Stojiću, lokalitet je očuvan, a zahvaljujući svojim geomorfološkim i kulturnoistorijskim karakteristikama mogao bi da prerste u arheološki park - prvorazrednu turističku atrakciju niškog kraja.
Garašanin je, kako je zabeleženo, otkrio naselje sa "kućama u obliku zemunica opkoljenih rovom, što ukazuje da je ono živelo u vreme velikih pomeranja nomadskih plemena sa opasnostima da budu uništena".
Od pokretnog materjala pronadjeni su posudje, zdele, kao i bronzano koplje, pehari i drugo.
Lokalitet je 1949. stavljen pod zaštitu zakona, a 1979. je proglašen za kulturno dobro od velike vrednosti.
Istraživanja na Bubnju i Velikoj humskoj čuki organizuju Narodni muzej u Nišu, Arheološki institut iz Beograda, Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture, uz veliku pomoć Instituta fizike iz Beograda, beogradskog Univerziteta, Univerziteta u Kembridzu i Trakološkog instituta iz Sofije.
Grad Niš je izdvojio 1,2 miliona dinara za terenska istraživanja.
