Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 31.Avg.2009, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošlost iz šestog milenijuma pre Hrista
NIŠ - Arheolozi su nastavili istraživanja na lokalitetu Bubanj u blizini niškog naselja Novo selo i tokom ove godine će biti otvorene dve sonde na lokalitetu Velike humske čuke, pored sela Huma u blizini Niša.
Bubanjsko-humska kulturna grupa sa ta dva svoja lokaliteta, spada u najvažnija mesta za razumevanje praistorije u ovom delu Evrope.
Na lokalitetu Bubanj najstariji sloj pripada srednjem neolitu ili starčevačkoj kulturnoj grupi, nastao u periodu od 5.800 - 5.500 >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << godine pre naše ere.
Rukovodilac istraživanja prof. dr Milorad Stojić rekao je Tanjugu da su istraživači koji su počeli sa radom prošle godine, trenutno doprli do sloja koji pripada srednjem i starijem bakarnom dobu (4.500 - 2.500. godine p.n.e.).
- Od početka istraživanja Bubnja imamo 30 otkopnih slojeva bronzanog doba (2.500-1350. g. p.n.e. ) i mlađeg bakarnog doba, a mene najviše interesuje sloj koji pripada prelazu iz neolita u bakarno doba ili prelaz iz vinčanske kulture u bubanjsku kulturnu grupu, rekao je Stojić.
Arheolozi otkopavaju sloj po sloj, debljine od po četiri santimetara.
Otkopani materijal se prosejava i analizira, a zatim se nastavlja ekspertiza materijala - paleobotanička, antropološka, minerološka, fizička, radiokarbonsko datovanje i slično.
Lokalitet Bubanj predstavlja malu četvorougaonu površinu od sačuvanih stotinak kvadratnih metara ili tek 3,7 odsto od celokupnog arheološkog lokaliteta koji je početkom 1980-ih izgradnjom autoputa i zaobilaznice oko Niša, potpuno uništen uprkos činjenici da je pod zaštitu zakona stavljen još 1954. godine.
Očuvan lokalitet
- Imamo dokaze da ovo što je ostalo predstavlja ivični deo nekadašnjeg lokaliteta, rekao je Stojić.
Stojić je naveo da lokalitet Bubanj spada u tri najznačajnija lokaliteta u Evropi na kome se raspoznaje 17 slojeva kulture, ili život isto toliko kulturnih zajednica, sa ukupnom dubinom od tri metra i „ključ je za razumevanje praistorije“.
Stojić posebno ukazuje da je dokumentacija za predmete nađene ranije na tom lokalitetu, koji se nalaze u niškom Narodnom muzeju, uništena ili nestala, ali da će na osnovu ovih najnovijih istraživanja arheolozi moći da razvrstaju i tu građu.
Arheolozi su prošle godine najpre otkopali recedentni sloj, a tokom istraživanja nađeno je i nekoliko srednjovekovnih grobova sa prilozima poput nakita.
Istraživanja na Bubnju nastavljena su posle višedecenijske pauze U naučnu literaturu prvi put su ušla sredinom 20. veka zahvaljujući akademiku Milutinu Garašaninu koji je rezultate svojih otkrića u Nišu predstavio na Trećem međunarodnom kongresu u Cirihu.
Otvaranje dve sonde na lokalitetu Velike humske čuke (osam kilometara severozapadno od Niša) označiće obnovu istraživanja koje je 1933. prvo počeo profesor Vladimir Fjuks sa američkog univerziteta Harvard, a nastavili dr Miodrag Grbić i 1956. akademik Garašanin.
- Na lokalitetu Velika humska čuka zastupljeno je gvozdeno doba, a sačuvani su ostaci antičkog, vizantijskog i srednjovekovnog perioda“, kazao je Stojić.
Prema Stojiću, lokalitet je očuvan, a zahvaljujući svojim geomorfološkim i kulturnoistorijskim karakteristikama mogao bi da preraste u arheološki park - prvorazrednu turističku atrakciju niškog kraja.
Garašanin je, kako je zabeleženo, otkrio naselje sa „kućama u obliku zemunica opkoljenih rovom, što ukazuje da je ono živelo u vreme velikih pomeranja nomadskih plemena sa opasnostima da budu uništena“.
Zakonska zaštita
Od pokretnog materijala pronađeni su posuđe, zdele, kao i bronzano koplje, pehari i drugo.
Lokalitet je 1949. stavljen pod zaštitu zakona, a 1979. je proglašen za kulturno dobro od velike vrednosti.
Istraživanja na Bubnju i Velikoj humskoj čuki organizuju Narodni muzej u Nišu, Arheološki institut iz Beograda, Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture, uz veliku pomoć Instituta fizike iz Beograda, beogradskog Univerziteta, Univerziteta u Kembridžu i Trakološkog instituta iz Sofije. Grad Niš je izdvojio 1,2 miliona dinara za terenska istraživanja.
