Izvor: B92, 04.Maj.2010, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošao rok, sudovi bez predsednika
Beograd -- Uprokos isteku zakonskog roka, predsednici sudova u Srbiji još nisu izabrani. Dok opoziciji za to krivi vlast, vladajuća koalicija tvrdi da problema nema.
Krajem marta istekao je zakonom propisan rok u kojem je trebalo da sudovi u Srbiji dobiju predsednike. Na tim mestima i dalje su vršioci funkcija, a u Skupštini Srbije od predstavnika vladajuće većine može se čuti da će taj posao biti završen uskoro i da nema prepreka da sudovi i ovako normalno funkcionišu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Opozicija za takva opravdanja nema razumevanja, kažu da je to još jedan pokazatelj loše sprovedene reforme pravosuđa. Kandidate za predsednike sudova Skupštini predlaže Visoki savet sudstva.
Zakon o sudijama na snazi je od 1. januara ove godine i jasno propisuje rok od tri meseca za izbor predsednika sudova.
Na tom poslu i dalje su vršioci funkcija. Nezvanično u Visokom savetu sudstva saznajemo da će to telo naredne nedelje najpre raspravljati o kandidatima za 81 preostalo mesto u procesu opšteg izbora sudija, a da će se kasnije ući i u raspisivanje konkursa za mesta predsednika sudova.
Do tada, opozicija postavlja pitanje zašto se krši zakon. Potpredsednik parlamentarnog Odbora za pravosuđe Miroslav Petković, poslanik DSS-a, smatra da je ovo, kako kaže, najbolji pokazatelj da je reforma pravosuđa sprovedena loše.
"Sve što se dešava u samom parlamentu jeste jedna marketinška priča da se objavi građanima Srbije kako parlament uz zastavu i crveni tepih efikasno radi, i kako se donose stotine zakona, a što se ne primenjuju ti zakoni u praksi to je već neka druga priča”, ocenjuje on.
"Ja vas podsećam da je davno donet Zakon o Visokom savetu sudstva, a da to telo još uvek nije kompletirano. Ja sam siguran da ovi ljudi nisu sposobni da sprovedu reformu pravosuđa na pravi način, kako su to zamislili”, kaže Petković.
Kritike DSS-a deli i Srpska radikalna stranka. Član Odbora za pravosuđe Boris Aleksić za B92 kaže da u Srbiji postoje dobri kandidati za predsednike sudova, ali da problem pravi Vlada.
"Mislim da izvršna vlast traži kandidate po njihovoj volji. Znači, kandidati koji će biti poslušni kada izvršna vlast bude bila u problemu, kada Vlada bude bila u problemu, kada nekispor dođe pred odgovarajuće sudove, dakle, da oni rešavaju onako kako žele oni koji su na vlasti”, smatra Aleksić.
"I to je ta borba, ko će da dominira u Srbiji”, ocenjuje poslanik SRS-a.
Opozicija nema argumente za to što tvrdi, odgovaraju na kritike iz Demokratske stranke. Poslanik demokrata, član skupštinskog pravosudnog odbora, Vlatko Ratković kaže da je sprovedena reforma jedna od najvećih u pravosuđu u poslednjih skoro 60 godina.
"Kašnjenje sa predlogom visokog saveta sudstva ne predstavlja takav problem kakav opozicija u Srbiji želi da predstavi. Sudovi funkcionišu. Sudovi su i logistički, i materijalno, i u svakom smislu, nakon 1. januara, već stavljeni u funkciju i osposobljeni za izvršavanje svojih ustavnih i zakonskih obaveza”, tvrdi Ratković.
"Prilikom svake velike reforme, možda je bolje da se nešto kasnije uradi, da se neki rokovi eventualno probiju, ali da se posao uradi kvalitetno i da se izaberu najbolji kandidati”, smatra poslanik DS-a.
Vršioce funkcija predsednika sudova, kako se to po zakonu definiše, postavio je Visoki savet sudstva.
Svi su na funkciju stupili od 1. januara i obavljaju taj posao do izbora predsednika sudova. Za taj posao zakonom propisan rok istekao je 31. marta.
