Izvor: JužneVesti.com, 29.Nov.2016, 17:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promena životnih navika Nišlijama bi smanjila račune za struju
Kada bi građani Niša vadili punjače iz utičnica, isključili uređaje iz struje kada ih ne koriste, gasili svetla i postavljali trake za izolaciju na prozorima i terasnim vratima, smanjili bi račune za struju i samim tim doprineli energetskoj efikasnosti kaže koordinator projekta „Moj energetski grad“ Zorica Stevanović.
Neznanje, neinformisanost i nedovoljno finansijskih sredstava glavni su razlozi, objašnjava Stevanovićeva, što Nišlije ne vode računa o smanjenju >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << potrošnje električne energije.
Većina njih misli da je dovoljno da u svojim domaćinstvima pazi kada je jeftina struja i koristi štedljive sijalice kao mere za energetsku efikasnost, odnosno za smanjenje računa za električnu energiju. Za veća ulaganja, poput zamene stolarije i ugradnje izolacije, većina njih nema para – kaže ona.
Još jedan od problema je, kaže, što građani očekuju trenutne rezultate i kada ih ne vide odmah, obeshrabre se i odustanu.
Anketa koju je Centar za razvoj građanskog društva „Protecta“ sproveo tokom oktobra meseca, na uzorku od 500 ispitanika, pokazala je i da preko 80 % njih najčešće koristi električnu energiju u domaćinstvima, dok je za grejanje koristi oko 40 % ispitanika, a 30 % njih koristi drva. Predstavljeni rezultati projekta "Moj energetski grad"; foto: JV
Videli smo i da o smanjenju računa za struju brine svaki drugi, a ponekad i svaki treći ispitanik, a tek svaki četvrti zna koliki je iznos računa u njegovom domaćinstvu. Ono što je zabrinjavajuće je da oko 40 % stanovnika grada Niša jeste čulo za energetsku efikasnost, ali nije sigurno šta to znači. Još manje njih, nekih 30 %, u poslednjih godinu dana nije preduzelo ni jednu meru koja bi dovela do smanjenja utroška energije – objašnjava Stevanovićeva.
Rezultati su pokazali i da je ono što bi ih podstaklo da primenjuju neke od mera u svom domu, finansijska pomoć države i odloženo plaćanje, a mali broj njih smatra da su neophodni povoljni krediti od banaka.
Na osnovu ankete smo videli da je potrebno informisati građane a potom i preduzeti konkretne mere. Kada govorimo o životnoj sredini i održivom razvoju neophodno je sprovesti agresivnu kampanju, jedan od načina mogao bi da bude da se građani obavežu da će sprovoditi mere energetske efikasnosti – dodaje Stevanović.
Skoro 84 % Nišlija, zaključuje koordinatorka, ne zna za postojanje Akcionog plana energetskog razvoja grada Niša (SEAP) koji je usvojen 2014. godine.
Projekat „Moj energetski grad“ sproveo je Centar za razvoj građanskog društva „Protecta“ uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. U projekat su bili uključeni i studenti Arhitektonskog, Građevinskog, Ekonomskog i fakulteta Zaštite na radu, koji su na osnovu empirijske studije slučaja dali predloge i ideje kako bi se poslovni centar „Kalča“, koji su dobili kao primer, mogao učiniti energetski efikasnijim.
