Izvor: Glas javnosti, 23.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesori nemoćni pred snagom agresije
BEOGRAD - Nasilje u školama i maltretiranje učenika od njihovih vršnjaka postalo je alarmantno. Samo u poslednjih mesec dana javnost se suočila sa poražavajućim činjenicama: dvojica huligana su pre dva dana banula u nišku gimnaziju i učeniku Momčilu Mitiću na sred časa razbili glavu ciglama, u srednjoj hemijskoj školi u Beogradu učenik je izboden nožem, u Paraćinu je najbolji đak jednog odeljenja dobio teške batine samo zbog toga što je „debeo“, dok su u Valjevu i Pirotu vršnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << brutalno maltretirali drugu decu i sve to snimali mobilnim telefonima. Neretko se dešava i da učenici tuku i prete svojim nastavnicima.
Prema podacima Ministarstva prosvete, više od polovine đaka žrtve su verbalnog nasilja u školama, a oko 20 odsto učenika doživelo je neku vrstu fizičkog maltretiranja.
Psiholog Žarko Trebješanin napominje da u borbu protiv nasilja u školi treba da se uključe svi zaposleni, od direktora do spremačice, ali da škola ne sme biti jedino mesto gde se taj problem treba rešavati, već da svoju ulogu moraju imati i porodica, opština, grad, čitavo društvo.
SVI DA POMOGNU
Državna sekretarka za obrazovanje Tinde Kovač-Cerović kaže da je za rešavanje problema nasilja potrebna konkretna akcija Ministarstva obrazovanja.
- Imamo elemente da se tome suprotstavimo, ali nemamo sistem i naš je zadatak da ga postavimo: s jedne strane stručnjaci, s druge različiti organi državne uprave, a moraju da učestvuju i škole, roditelji - izjavila je Tinde Kovač-Cerović.
NJenu ideju podržava i Društvo pedagoga Srbije, na čijim tribinama se moglo čuti da se, prema tim izazovima, treba odrediti „aktivnim stavom i multidisciplinarnim pristupom.“
IZOLACIJA JE NASILJE
Žarko Trebješanin ističe da učestalo verbalno vređanje kasnije prerasta fizički sukob, a da se među devojčicama javlja specifičan vid nasilnog ponašanja koji se ispoljava kroz izolovanje jedne devojčice iz užeg društva.
- Grupa od nekoliko njih izoluje jednu devojčicu i ne želi da se druži s njom, a deca takav vid psihičkog maltretiranja ponekad teže prihvataju i od samih batina - kaže on.
- Deca koja su od samih roditelja izložena nasilju takav model „rešavanja sukoba“ manifestuju i u okruženju u kome se kasnije i sama nađu. Istraživanja pokazuju da čak jedna trećina te dece do trinaeste godine „zaradi“ dosije u policiji, a ne treba zaboraviti da je ipak reč samo od deci. Društvo je dužno da „malim nasilnicima“ ponudi alternativu - uveren je profesor. On napominje da takve osobe vole da dominiraju u društvu, pa je potrebno pronaći način kako bi se njihova agresija kanalisala kao društveno prihvatljiva forma.
- Za takvu decu treba pronaći neku obavezu, recimo zadužiti ih da se brinu o nekoj grupi ili da budu kapiteni sportskih ekipa. Isto tako, ta deca imaju problem i zbog toga što često misle da i njih drugi ugrožavaju, da im se podsmevaju ili omalovažavaju, pa nasilje onda shvataju kao preventivnu reakciju kako bi se zaštitili - ističe Trebješanin. On smatra da deca treba da budu borba, ali da to ne znači da sukobe treba da rešavaju nasiljem.
- Mlade takođe treba naučiti da različitost ne treba da bude povod za nasilje. Deca treba da poštuju svoje drugove kao ličnosti, bez obzira na to da li se radi o debelim, ružnim, siromašnim ili onima koji nose naočare - kaže profesor.
