Izvor: Medijski istraživački centar, 25.Apr.2012, 21:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preko 70.000 Srba ima donor karticu

Srbija je po broju osoba koje su zaveštale svoje organe daleko ispod broja u razvijenim zemljama, a iza nje se nalaze samo Albanija i BiH,kazao je profesor dr Verislav Vekić juče u Nišu
.On je dodao da trenutno medicinskim ustanovama koje se bave transplantacijom organa nedostaje 500 bubrega,150 jetri i 30 srca za transplantaciju
.Svest građana se polako budi, pa u nišku Kliniku svakog dana dođu dve do tri osobe koje potpišu donor kartice, naglasio je profesor dr Vidojko Đorđević.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << /> Nišlijka Snežana Marjanović je pre 19 meseci dobila bubreg i sada živi znatno kvalitetnijim životom jer ne mora svakog drugog dana da odlazi na dijalizu.I Marina Radulović je pre dve godine dobila bubreg od nepoznatog donora.Pred njom je sada novi život.Očekuje da se uda i postane majka.One su pacijenti profesora dr Vidojka Đorđevića, koji je juče na prezentaciji akcije  zaveštanja organa pod nazivom „Donacija je ljubav-neka život traje“ govorio o značaju doniranja organa. Akciju vodi Humanitarno društvo „Nezaboravak“ iz Beograda a, prema rečima člana društva profesora dr Verislava Vekića, Niš je drugi grad u Srbiji posle Beograda u kome se prezentacija drži. Ovih dana sa značajem doniranja organa biće upoznati Novosađani,Kruševljani,Zrenjaninci. Dr Vekić i dr Đorđević smatraju da nema humanijeg čina pomoći drugim ljudima da nastave da žive, jer kada se govori o zaveštanju organa,govori se o hroničnim bolesnicima, ali i svesti i moralu jednog društva.
-U Srbiji je do sada preko 70.000 ljudi potpisalo donorske kartice, ali je to, u odnosu na sedam miliona stanovnika u zemlji, malo – kaže dr Verislav Vekić. – Ovom i sličnim akcijama našeg društva, sada u saradnji sa lokalnom zajednicom i Klinikom za nefrologiju u Nišu, želimo da probudimo svest kod ljudi o značaju zaveštanja organa.Sa brojem do sada potpisanih donor kartica Srbija se nalazi daleko iza mnogih zemalja, a na listi iza nje se nalaze još samo Albanija i Federacija Bosne i Hercegovine. Statistički posmatrano kod nas na milion stanovnika dolazi pet donora, a u Hrvatskoj, primera radi, na isti broj stanovnika trenutno ima 20 donatora. Brojke pokazuju i da je za 25 godina kod nas transplanirano 650 bubrega, a u Češkoj se godišnje transplantira 500 bubrega.
Dr Vekić naglašava da danas u Srbiji postoji veliki jaz između potrebnih organa za transplantaciju i organa koji su na raspolaganju.Trenutno medicinskim ustanovama, među kojima se nalaze i niške, a koje se bave transplantacijom organa nedostaje 500 bubrega,150 jetri i 30 srca za transplantaciju.
     -Kada govorimo o zaveštanju organa, govorimo o najuzvišenijem moralnom činu jedne osobe, koji je opravdan i sa stanovišta svih svetskih religija – kaže profesor dr Vidojko Đorđević sa Klinike za nefrologiju Kliničkog centra u Nišu. –To je način da se pomogne ljudima i njihov život učini kvalitetnijim. U Srbiji ima  preko 8.000 ljudi koji su bubrežni bolesnici.Od toga je 5.000 na dijalizi, a  3.500 osoba nema živog donora od koga bi mogli da dobiju bubreg. Biti na dijalizi znači svakog drugog dana biti u bolničkom krevetu po četiri do pet sati u tačno određeno vreme deset do petnaest godina. Takvim ljudima je doniranje organa jedina želja,a program transplantacije je potrebno približiti običnim građanima.Uzimanje donorske kartice ne boli, a njeni vlasnici time ništa ne gube.
Profesor dr Đorđević dodaje da u Srbiji sada samo 10 odsto stanovništva ima donor kartice, što je izuzetno mali broj u odnosu na sedam miliona stanovnika.
     -Stvari su ipak krenule nabolje jer na Kliniku za nefrologiju svakog dana dođu dve do tri osobe koje zaveštaju svoje organe – kaže dr Đorđević. – Među njima je dosta mladih ljudi, a nedavno smo imali priliku da se upoznamo i sa mladim bračnim parom koji se tek venčao, planiraju da život provedu zejedno, ali su odlučili i da postanu vlasnici donor kartica.Ova odluka u mnogo čemu olakšava i rad lekara, jer kada imamo pacijenta koji je preminuo od moždanog udara možemo da krenemo sa transplantacijom organa bez zahtevanja dozvole njegove porodice koju je u takvom trenutku jako teško i zatražiti.
Marija Radić je samo jedna od osoba koje su juče posle prezentacije održane u Grdaskoj kući potpisale donor karticu.Svoju odluku je objasnila samo jednom rečenicom: „ Nije teško biti human“.

Nastavak na Medijski istraživački centar...