Izvor: Politika, Beta, 04.Sep.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posuđe iz bakarnog doba na Bubnju
Niš – Na arheološkom lokalitetu Bubanj kod Niša, na kome su ove godine nastavljena istraživanja, juče je otkriven kultni dvodelni objekat, a otkopano je i na desetine raznog posuđa. Rukovodilac istraživanja prof. dr Milorad Stojić rekao je novinarima da je objekat sa posuđem pronađen kada se zašlo u sloj koji pripada najstarijem bakarnom dobu ili periodu od 4.500. godine pre naše ere do 3.700. godine pre Hrista. Objekat je pronađen odmah ispod sloja koji je pripadao kulturnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << celini „Boleraz”.
– U prvom delu objekta pronašli smo na desetine celih posuda, među kojima su najzanimljiviji pehari i zdele. Posuđe je lepo oblikovano i bogato ukrašeno. U drugom delu objekta pronađena je vilica, za koju se pretpostavlja da je vilica svinje, okružena minijaturnim posudama i velikim zdelama, žrvnjevima i poklopcima. Na tom mestu otkriven je i jedan dugačak kremeni nož, rekao je Stojić.
Prema njegovoj oceni, reč je o izuzetno važnom otkriću i atraktivnoj građi. Koliko znam, ovako velika kulturna celina još uvek nije otkrivena, napomenuo je Stojić.
Bubanjsko-humska kulturna grupa sa lokalitetima Bubanj i Velika humska čuka u blizini Niša spadaju u najvažnije evropske lokalitete za razumevanje praistorije. Bubanj je lokalitet od stotinak kvadratnih metara, preostalih od celine koja je uništena izgradnjom zaobilaznice autoputa oko Niša osamdesetih godina prošlog veka. Lokalitet je u naučnu literaturu ušao zahvaljujući rezultatima istraživanja akademika Milutina Garašanina sredinom 20. veka koji ih je evropskoj javnosti predstavio na Trećem međunarodnom kongresu u Cirihu. Najstariji kulturni sloj na bubanjskom lokalitetu pripada starčevačkoj kulturi i potiče iz šestog milenijuma pre naše ere, a na njemu se razaznaje život 17 kulturnih zajednica iz prošlosti.
Istraživanja će ove godine posle više decenija biti nastavljena i na Velikoj humskoj čuki otvaranjem dve sonde. Ovaj lokalitet, na kome preovladava gvozdeno doba, istraživali su Miodrag Grbić i Milutin Garašanin sredinom prošlog veka. Kako je u celini očuvan, pogodan je zbog svojih geomorfoloških i kulturnoistorijskih karakteristika i za pretvaranje u arheološki park, smatraju stručnjaci.
D. J.
[objavljeno: 05/09/2009]
.jpg)
