Izvor: Blic, 19.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pop otputovao bez krsta i mantije
NIŠ - Putnici u žurbi najčešće zaboravljaju mantile, majstori alat, dame kišobrane, ali radnici niške međugradske autobuske stanice nekada zaista ostanu začuđeni pred stvarima koje pronađu na peronu ili u autobusima. Freza, televizor u boji i sveštenička mantija sa kandilom, biblijom i krstom, samo su delić onoga što završi u odajama za izgubljene stvari na niškoj autobuskoj stanici.
- Kada je kolega pre nekoliko meseci na peronu našao šest zaboravljenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << torbi, nismo mogli očima da poverujemo u njihovu sadržinu: u njima se nalazila cela freza rasklopljena do najsitnijih delova. Ko zna ko je to zaboravio. Nikada se više nije javio. Televizor u boji, polovan ali ispravan, neko je ostavio u kartonskoj kutiji na peronu i nikada se nije vratio po njega. Našli smo i kofer sa svešteničkom mantijom i kompletnom opremom za bogosluženje. Ako se vlasnik ne pojavi posle šest meseci, po propisima, zaboravljene stvari se prodaju na aukciji - priča Mirko Jevrić, rukovodilac garderobe na autobuskoj stanici.
Na licitaciju će i jedan kofer sa ličnim stvarima do sada neidentifikovanog muzičara - držačem za instrument, montažnom stolicom, somotskim pantalonama, belim cipelama. Pronađen je u jednom autobusu bez ikakvih ličnih podataka. Majstor koji je zaboravio električne rende na peronu nikada se nije javio za njih, a na sledeću licitaciju će i jedan izraubovani radio kasetofon... Stvari koje nemaju vrednost, stara garderoba, ali i hrana koja se pokvari usled dugog stajanja i koje ni uprkos niskoj ceni na javnoj prodaji ne mogu da nađu nove vlasnike, završe u kontejneru.
- Dešava se da roditelji pošalju studentima zimnicu autobusom, a deca ko deca, ne dođu da je preuzmu. Prodavci sa pijace nekada ostave džak paprike na čuvanje dok završe posao u gradu pa u žurbi zaborave da dođu po njega. Posle im se ne isplati više da ga podižu jer ležarina prevaziđe cenu robe - objašnjava radnik garderobe Vukomir Đorđević.
Majstori terenci, koji često putuju zbog posla, cugnu u staničnom bifeu neku čašicu da „razbiju tremu” pred put pa otrče za autobusom bez šrafcigera, klešta, libele i drugog alata, ali ponekad na peronu ostanu i cokule ili radna odeća. Žene često zaboravljaju stvari sa dečjom garderobom. Ali i dolaze po njih. Radnici autobuske stanice primećuju da ko se ne javi posle mesec dana, po pravilu više i ne dođe.
Dešava se s vremena na vreme i još poneka neverovatna stvar: građani koji daju na čuvanje kofer sa stvarima, više nikada ne dođu po njega.
Do 12 časova čuvanje se naplaćuje 100 dinara, svakih sledećih 12 sati po 100 dinara kada se ostavi. Za izgubljene stvari ili zaboravljene pošiljke - do 12 sati 150 dinara, na svakih 12 sati po još 150 dinara. Za mesec dana taksa izgubljene ili zaboravljene stvari dostigne 9.000 dinara.
Bereta u kazančetu
Pored uobičajenih sitnica, radnici na autobuskoj stanici pronalaze i „opasne” predmete.
- Prošle godine u kazančetu za vodu u toaletu autobuske stanice pronađen je i jedan pištolj marke „bereta”. Pištolj je očigledno bio namerno sakriven, ali je nađen pošto je kazanče prestalo da radi - pričaju zaposleni.
U toaletu autobuske stanice radnici često pronalaze novčanike. Međutim, pre njih neko je već „izvršio kontolu” tako da je većina njih ispražnjena.
