Izvor: RTV 5, 01.Okt.2012, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeo popis poljoprivrede Srbije, prvi nakon 1960. godine
Aleksandar Vukić, voćar iz Matejevca kod Niša, popisivača poljoprivrede dočekao je sa osmehom i kako prilikuje srpskim domaćinima. Kaže da je svestan značaja popisa poljoprivrede i da ga je trebalo i ranije odraditi.
“Mislim da će popis pokazati tačno koliko se ljudi bavi poljoprivrednom proizvodnjom, u odnosu na one koji ne proizvode,”, kaže Vukić.
Pitanja su tačno propisana. A odgovori vrlo važni. Na pitanje: koliko, od ukupne površine zemljišta koje poseduje, obrađuje, Aleksandar odgovara:
“Skoro 90 odsto. Ostalo su šume.”
Svi popisivači morali su da završe obuku. Popis se sprovodi u skladu sa Svetskim popisom poljoprivrede ujedinjenih nacija i metodologijom Evrostata.
“Obuka je trajala pet dana. Dobro su nas pripremili i ne očekujem nikakve probleme“, kaže Ana Vukić, popisivač i uz osmeh, baš kao i Aleksandar, dodaju da je isto prezime puka slučajnost.
Instruktor, Siniša Stojanović, kaže da je najveća pažnja usmerena na zemljište.
“Da vidimo koliko ga imamo, koliko obrađujemo, da li se i čime đubri, da li se navodnjava”, objašnjava instruktor.
Popisom poljoprivrede treba da se utvrde i podaci o stočnom fondu, kao i o poljoprivrednoj mehanizaciji, broju i stanju poljoprivrednih objekata, korišćenju podsticajnih sredstava i kredita, odlaganju poljoprivrednog otpada. Svaki popisivač, bar kada je reč o Nišu, mora da poseti između 120 i 1509 doamćinstava.
“U Nišu je bilo puno zainteresovanih da budu popisivači. Izabrane su 94 osobe i one će taj posao obavljati u naredna dva i po meseca“, kaže Slobodan Dudaković, član lokalne Popisne komisije.
Popis će omogućiti Ministarstvu poljoprivrede da definiše poljoprivrednu politiku i srpski agrar učini konkurentnijim, koristiće pri planiranju agrarnog budžeta, koji bi nakon prikupljanja svih podataka trebalo da bude maksimalno realan i racionalan, a pomoći će i pri konkurisanju za sredstva iz fondova EU, naglašava Aleksandra Brzaković, načelnica Uprave za poljoprivrede i razvoj sela.
“Popis treba da da pregled naše poljoprivrede koji će nam poslužiti da definišemo odluke važne za budući razvoj. Zato pozivamo sve da daju što preciznije podatke, kako bi te odluke bile što efikasnije”, kaže Brzaković.
Tajnost podataka je zagarantovana, naglašavaju u RZS koji sprovodi popis. Ali i podsećaju da je svako uskraćivaje odgovora popisivačima ili davanje lažnih podataka kažnjivo i da će takve greške u ovom popisu moći da se isprave tek za 10 godina, kada se bude organizovao novi. Kako ističu u delegaciji EU u Srbiji, Srbija će nakon popisa lakše sprovoditi ukrupnjavanje pacela, bolje će rešavati probleme navodnjavanja i ravnomernog ruralnog razvoja, a omogućiće se i veći izvoz.
Preliminarni rezultati trebalo bi da budu poznati 30 dana nakon završetka popisa, a konačni do kraja 2014. godine.
