Izvor: RTS, 04.Avg.2010, 20:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Paleolitski lokalitet u Sićevačkoj klisuri

Nedeleko od Niša u Sićevačkoj klisuri arheolozi sve sigurniji da pred sobom imaju veoma dugotrajan, bogat i zahvalan lokalitet iz perioda srednjeg paleolita. Autor istraživanja prof. dr Dušan Mihailović, iznenađen brojem i kvalitetom nalaza u pećinama Velika i Mala Balanica.

Više od 20 stručnjaka i studenata iz Srbije, Kanade i SAD nastavili su istraživanja u pećinama u Sićevu pored Niša, gde su otkrili tragove i ostatke neandertalca, praistorijskog čoveka, rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je rukovodilac srpskog tima prof. dr Dušan Mihailović.

"Istraživanja smo započeli u pećinama Velika Balanica i Mala Balanica pre sedam godina i naišli na hiljade i hiljade alatki iz srednjeg paleolita koje pripadaju nendertalcu, praistorijskom čoveku", naveo je Mihailović, profesor beogradskog Filozofskog fakulteta, čiji se projekat realizuje u Sićevu.

Prema njegovim rečima, najznačajnije otkriće su ljudski ostaci za koje su dobijeni preliminarni rezultati i za koje se pretpostavlja da su stari najmanje 100.000 godina, kao i da pripadaju hominidima, precima neandertalaca.

Najveći paleolitski lokalitet u Srbiji

U izjavi za Internet portal RTS - a,  profesor Mihailović rekao je da artefakta pripadaju tipičnom mustijeru ili srednjem paleolitu, ali da ima i starijih alatki koje se svrstavaju u takozvani šaratijen, koji je prvi put pronađen južno do Dunava i Save.

Sam lokalitet, kaže profesor Dušan Mihailović je iznad hotela u Sićevu i zapravo je reč o dvema pećinama - Velika Balanica i Mala Balanica.

Prva pećina nesumnjivo je dugotrajni logor nenadertalskog čoveka, a na svega desetak metara udaljena je od Male Balanice koja je možda bila i kultno mesto, rekao je Mihailović.

Profesor Mihailović je zapanjen brojem pronađenih artefakata za koje kaže da ih ima na hiljade i da će biti potrebne decenije za njihovu sistematizaciju. Ali, bez obzira na sve profesor je siguran da je to najveći paleolitski lokaltit u Srbiji i jedan od najbogatijih na Balkanu.

Starost otkrivenih artefakata procenjena je na 80.000 godina.

Mihailović je posebno ukazao na značaj ovog neistraženog lokaliteta, podsetivši da je malo takvih mesta u jugoistočnoj Evropi. Najpoznatiji lokaliteti su Krapina u Hrvatskoj i Petralona u Grčkoj, ali su oni istraženi, a ovaj sićevački nije.

U Sićevu u istraživanjima učestvuje i antropolog Mirajana Roksandić koja je, posle studija u Srbiji, karijeru nastavila u Kanadi i ove godine u Sićevu organizovala za kanadske i američke studente letnju školu.

U istraživanjima učestvuju i Džek Rink sa Univerziteta u Hamiltonu i Majk Mozli, saradnik sa Oksforda.

Projekat je fianansiralo Ministarstvo kulture Srbije, a istraživanja će biti završena 15. avgusta.

Nastavak na RTS...