Izvor: Glas javnosti, 25.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pacijenti kao zamorčići
NIŠ - Svakodnevno smo na klinikama, pa čak i van njih - privatno, izloženi neviđenoj opsadi menadžera farmaceutskih, farmakoloških i firmi koje se bave alternativnom medicinom, da radimo za njih. A to „raditi“ za njih znači forsirati njihove lekove i medikamente i prepisivati ih ili „diskretno preporučivati“ pacijentima - požalio se Glasu javnosti ugledni niški profesor i klinički specijalista, koji iz razumljivih razloga želi da ostane anoniman.
- Ti ljudi svakodnevno >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kucaju na naša vrata i nude nam kao protivuslugu keš meren hiljadama evra, procente, zimovanja, letovanja, prolaz do raznih seminara, kongresa i drugih skupova o njihovom trošku. Naročito dobro nagrađuju ako neki lekar pristane da na pacijentima eksperimentiše s njihovim lekovima i medikamentima koji nisu zvanično registrovani u našoj zemlji, ili u zemljama iz kojih dolaze. A to je krajnje nehumano, jer pacijenti nisu životinje i laboratorijski beli miševi - kaže naš sagovornik.
On upozorava da ulazak u takve dilove sa „farmaceutskom i farmakološkom mafijom“ predstavlja gaženje Hipokratove zakletve i svake etike u medicini. Dodaje da je „najmanji greh“ kada lekar pristane da na receptima, za procenat ili drugu protivuslugu, pacijentima prepisuje legalne lekove sa takozvane „B“ liste čiju cenu pacijent participira do 75 odsto, mada postoje slični ili identični lekovi sa „A“ liste, kada pacijent uz recept plaća samo simboličnu participaciju.
- Pritisak je neverovatan! Ponude su takve da ih je često „teško odbiti“ i moram reći da ima kolega koji na sve to pristaju. A mi koji ne pristajemo, ipak, nismo oslobođeni svakodnevnih novih pritisaka, jer računaju da ćemo kad-tad, popustiti i prihvatiti „saradnju“. Ja nekima od njih, koji rade za velike inostrane farmaceutske i farmakološke korporacije kažem što to što rade ne rade u zemljama u kojima je sedište tih kompanija, a gde je državna kontrola mnogo rigoroznija, nego dolaze u Srbiju, Bugarsku i Rumuniju. A oni čak i ne kriju da im ova vrsta „biznisa“ u ove tri zemlje poslednjih godina ide baš dobro - ističe sagovornik Glasa.
Borivoje Milošević, direktor niške filijale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje kaže da lekari ne smeju biti reklamni agenti farmaceutskih firmi, a da lično dobija brojne prigovore pacijenata kojima lekari prepisuju skuplje lekove sa „B“ liste, umesto onih sa „A“ kojih inače ima u apotekama i besplatni su ili se simbolično participiraju.
- Jasno je da lekari to rade iz neke vrste lične koristi i to je ozbiljan problem na koji država mora da reaguje. Jer, ta „igra“ sa lekovima i bolovanjima odnose velike pare iz državnog budžeta, ili iz džepa pacijenata - kaže Milošević.
Prošle godine jednom prilikom boraveći u Kliničkom centru u Nišu ministar zdravlja Tomica Milosavljević, najavljujući nove značajne investicije, bez pardona je rekao da lekarima fale moral i etika i da je nužan jasan kodeks ponašanja u zdravstvu.
