Izvor: Blic, 02.Jul.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opet razmišljamo o preživljavanju
Za Peru i Milicu Đorđević iz Niša kvalitetna kobasica i kačkavalj pre nekoliko meseci postali su misaona imenica. Puter su zamenili margarinom, prašak „arijel” „meriksom”, a uvozne sapune nekim jeftinijim... O putovanjima i obnavljanju garderobe, kažu, samo će maštati, dok će automobil voziti isključivo kad budu morali. Na ovakvo odricanje tera ih ekonomska kriza.
Na pitanje „Da li ćete se tokom krize odreći nekih potrošačkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << navika?” koje je bilo postavljeno na sajtu „Blica”, odgovorilo je više od 2.000 ljudi. Od toga, potvrdan odgovor dalo je 1.419 ispitanika ili 65 odsto, a odrečno su odgovorila 742 ispitanika ili 35 odsto.
Oni sa kojima smo razgovarali, kako se često kaže, „na prvu loptu” spremni su, kažu, da se zbog krize ili odreknu letovanja i zimovanja ili da ih znatno vremenski skrate. Potom sledi odricanje od obnavljanja sezonske garderobe i obuće, izlazaka i korišćenja automobila.
Kada su u pitanju hrana, kozmetika i kućne potrepštine, veliki je broj onih koji proizvode na koje su navikli zamenjuju jeftinijim.
- Ranije sam kupovala kreme i mleka za telo namenjena za određen tip kože. Sada kupujem univerzalne proizvode namenjene svim tipovima kože, jer su odgovarajućeg kvaliteta, a jeftiniji su. Razlika u ceni mi je presudna i kada su u pitanju hrana i kućna hemija, pa biram pristupačnije proizvode. Sve to radim da bih mogla da nastavim sa školovanjem dece - kaže Gordana M. iz Valjeva.
Požarevljanka Katarina Petrović kaže da je spremna da se odrekne i kupovine pojedinih vrsta hrane, poput soka ili kobasice, ali pod uslovom da to isto može sama i da napravi.
S druge strane, ima i onih koji kažu da će i dalje kupovati proizvode na koje su se navikli, ali u manjim količinama.
- Primera radi, umesto burenceta „hajnekena” koje smo ranije kupovali prilikom svake veće nabavke, sada, kad nam se pije pivo, kupujemo limenku. Slično je i sa ostalim proizvodima, ali odricanja od brendova kod nas nema - kaže Beograđanka Jovana M.
Mnogi su spremni da se odreknu i „bespotrebnih” dugih telefonskih razgovora, kao i da manje troše struju ili da više koriste jeftiniju tarifu, ali veliki je broj i onih koji kažu: „Ja više nemam čega da se odričem jer sam se svega odrekao odavno”.
- Još nisam zaboravio kako je izgledao život tokom devedesetih, a svi znamo u kakvoj smo krizi bili tada. U strahu od ove koja nam dolazi, mi smo u novembru prošle godine zaklali prase, pa bar ima dovoljno suvog mesa, a zasejali smo i bašticu, pa ima i povrća. To znači da nećemo biti gladni, a sve ostalo nije ni važno. Poražavajuće mi je što sada svi ponovo razmišljamo o preživljavanju - priča Mirko B. iz Šapca i dodaje da poučen pređašnjim iskustvom sada svaki dinar štedi za kupovinu evra.
Ipak, da ne razmišljaju svi kao Mirko, potvrđuje Ognjen Š. iz Beograda.
- Znam da neće biti lako, ali sam se baš zato za Novu godinu častio plazma televizorom koji sam kupio na kredit. Jeste da sam ga platio više od 100.000 dinara, ali to je aparat koji sam godinama priželjkivao, i nije mi žao. Na uštrb njega sada manje koristim mobilni telefon, a ako bude trebalo - „probušiću i kašiku”. Ali zato krizu sada gledam na televizoru sa boljom slikom - kaže Ognjen.
Komentarišući rezultate ove ankete, psiholog Žarko Trebješanin kaže da je u vremenu krize dobro smanjiti troškove, ali i pokušati da se poveća priliv novca.
- Ljudi se trude da rade više poslova koje inače ne bi radili, ali i odricanje je jedan od načina borbe protiv krize. I sam sam smanjio svoje troškove za oko 20 odsto, otprilike to bude onoliko koliko je i plata manja. Štedi se na najosnovnijim potrebama, kao što je hrana, ali i na onim drugim, kao što su kupovina knjiga, odlasci u pozorište, gde god je to moguće - ističe Trebješanin.
Da će se kriza najpre odraziti na putovanja, kupovinu kvalitetne odeće i obuće ili žrtvovanje obrazovnih i drugih navika, mišljenje je Gorana Papovića, potpredsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
- Manje ćemo kupovati i kvalitetne namirnice, jer je potrošačka korpa ionako nerealno skupa- kaže Papović.
