Izvor: Blic, 20.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od jedrilice do budilnika
Na platou ispred galerije „Niš art fondacije" u Zemunu nekoliko radnika postavlja metalne konstrukcije za panoe.
Drugi postavljaju ivičnjake za crveni tepih kojim će se stizati do prostora u kome su eksponati. Radovan - Lale Đurić, naš poznati slikar koji već dugo živi i radi u Njujorku i koji je „glavni krivac" što Srbija prva i za sada jedina posle Italije izlaže crteže i eksponate izuma čuvenog genija Leonarda da Vinčija. Jedan od radnika pažljivo doteruje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ulaz u galerijski prostor. Teku završne pripreme za izložbu „Leonardo da Vinči - kodeksi i njegovi izumi", koja će svečano biti otvorena 23. juna.
Postavka obuhvata 65 eksponata, predmeta odnosno izuma napravljenih po Leonardovim crtežima koji svedoče o o njegovoj genijalnosti, jer većina od njih je „zaživela" decenijama i stolećima nakon da Vinčijeve smrti, neki nisu ni danas, a brojni su i oni koji ne samo da su u širokoj upotrebi već se bez njih savremena civilizacija ne bi mogla ni zamisliti. Tu je opruga, dizalica za velike visine, paraglajder, reflektor, radilica, jedrilica, padobran, bager, tenk, lučni most, robot, prenosni zupčanici...
Izložba je prethodno od 7. maja do 14. juna bila postavljena u Nišu, rodnom gradu Laleta Đurića, gde ju je videlo tridesetak hiljada posetilaca, među kojima i brojni gosti iz okolnih, susednih zemalja. (U odnosu na tu izložbu u Beogradu će , izgleda, izostati „prateći program". Naime uz tamošnju galeriju upriličen je i bife, gde je Lale, napominje, uštedeo na stolnjacima, jer ih nije kupovao već je površine stolova oslikao!)
Pričajući za „Blic" o tome kako je došao na ideju za ovu izložbu i kako ju je potom realizovao, Lale Đurić kaže. „Kada sam prošle godine bio na venecijanskom bijenalu, hodajući ulicama tog grada vidim sam na fasadi jedne od napuštenih crkava bilbord 'Leonardo da Vinci codici e macchine’ (Leonardo da Vinči kodeksi i mašine). Bio sam fasciniran kad sam ušao; tridesetak faksimila Leonardovih skica, a pored njih predmeti. Maestralno, genijalno, snažno... Setih se da sam, kada je u pre više godina u Njujorku bila izložena njegova nedovršena slika svetog Jeronima čitao mnoge njegove spise gde on sebi piše da je konstruktor, izumitelj, šta sve radi, čime se bavi, a na kraju dodaje i 'slikam’. A on najbolji slikar svih vremena!"
Odlazio je, kaže, u tu napuštenu venecijansku crkvu više puta i rešio da izložbu dovede u našu zemlju. „Tragao sam i za ostalim njegovim crtežima, odnosno izumima. Nalazio ih u Firenci i Veneciji. Predmete po njegovim crtežima prave firentinski majstori po njegovim uputstvima i uz saradnju sa najvećim stručnjacima za Leonarda da Vinčija. Za dva meseca osamnaest puta sam odlazio u Italiju na dogovore, pregovore... Ogroman posao, procedure... Uložio sam, i ne žalim, mnogo energije, sredstava i vremena, a podršku i pomoć pružio je i 'Filip Moris’. A da nisam tad istrajao izgubili bismo korak jer sad mnogi veliki gradovi u svetu hoće ovu izložbu. No, ona se posle Beograda vraća u Italiju a gde će posle, čućemo i videćemo."
I dok teku završni radovi po preciznim indikacijama Laleta Đurića, on kroz unutrašnje prostore galerije vodi Zdravka, jedanaestogodišnjeg dečaka koji se sticajem okolnosti zatekao tu. Zdušno, sa žarom priča o eksponatima: „Vidiš ovaj lučni most. Genijalno. To je, u stvari, 'most za poneti’, jer kad ga rasklopiš, možeš ga poneti na leđima a onda, po potrebi, složiti, sastaviti u most."
„Ovo je kao reflektor", kaže Zdravko pokazujući na jedan od eksponata. „To i jeste reflektor, po istom principu funkcioniše i danas, samo što je taj unutrašnji izvor svetlosti mnogo jači, odnosno sijalica/električna energija."
Pomerivši se nekoliko koraka doziva dečaka da vidi „Kuglični ležaj koji se i danas koristi", kao i diferencijal, kran, budilnik, oprugu...
Priđoše mašini za šifrovanje. „Ista je kao ona iz filma 'Da Vinčijev kod’, al’ nisam utvrdio da li je to bila rekvizita ili je ovaj eksponat glumio ključnu epizodnu ulogu", napominje Lale Đurić. Obilaze ostale eksponate, svaki od njih praćen je pričom o Leonardovom pristupu, kasnijoj sudbini datog predmeta, anegdotama.
