Izvor: Politika, Beta, 12.Okt.2009, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi klinički centri za efikasnij zdravstvo
Radovi u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu bi trebalo da budu gotovi za tri godine u centrima, a u Beogradu do kraja 2013. godine
Posle najava nadležnih organa da će izgradnja četiri klinička centra – u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, koja je započeta sedamdesetih godina prošlog veka, biti završena u naredne tri godine, brojni skeptici tvrde da je nemoguće takve projekte realizovati u kratkom roku, a postavlja se i pitanje da li će biti dovoljno novca za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sve predviđene radove. S takvim teorijama upoznat je i dr Vasilije Antić, izvršni direktor Jedinice za implementaciju projekta Evropske investicione banke za rekonstrukciju kliničkih centara, koji kaže da postoje dve dileme: da li će nešto iz ovog projekta biti realizovano i da li će sve biti završeno na vreme.
– Mislim da će radovi biti završeni na vreme, jer je već ratifikovano 150.000.000 evra iz kredita Evropske investicione banke, a ostaje još 50 miliona. Banka je dala novac koji može da se koristi samo za tu namenu. Ako se ne ratifikuje dodatnih 50 miliona, nešto od obećanog, možda, neće moći da se realizuje. Inače, radovi bi trebalo da budu gotovi za dve i po do tri godine u centrima u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a u Beogradu za četiri godine, odnosno do sredine ili kraja 2013. godine – kaže dr Antić.
Ovih dana, kako najavljuje naš sagovornik, počinje faza izrade idejnih projekata za izgradnju pomenutih bolnica, u okviru koje su predviđeni razgovori sa doktorima i sestrama koji će raditi u tim bolnicama, jer realizatori projekta žele da dobiju informacije o tome šta je njima potrebno za efikasniji rad.
– Ranije su sve izgradnje bolnica funkcionisale u stilu „završite vi te radove, a mi ćemo posle da razbijamo zidove”. Niko nije razmišljao koliko košta svaka naknadna izmena. Zato je bolje da sada potrošimo malo više vremena, ali da se to posle ne popravlja. U ovoj fazi imaćemo obavezu da donesemo više krupnih odluka. Jedna od njih je da se zgrade grade samo od neophodnih materijala koji nisu skupi, a koji su preko potrebni da bolnice funkcionišu. „Plastično” rečeno, nećemo graditi bolnice od pruća, ali nećemo ni od mermera – naglasio je naš sagovornik.
Dr Antić kaže da će se krupne odluke donositi i o tome kakve će se novine nalaziti u ovim zgradama, odnosno šta će biti prvi put viđeno u bolnicama u Srbiji. U onim prostorima koji budu oslobođeni zbog preseljenja u nove zgrade planirano je formiranje odeljenja produžene nege hronično obolelih pacijenata. Trenutno tako nešto ne postoji kod nas, a ima puno starih koji imaju teško srčano oboljenje, koji su morali na amputaciju noge ali i onih koji boluju od raka u terminalnoj fazi bolesti.
– Videćemo da li ćemo se u ovim centrima, makar u jednom, odlučiti za korišćenje solarne energije. Najteže je doneti odluku da li ćemo graditi po sistemu „pametnih zgrada”, gde se štedi struja i štiti životna sredina, gde bi iz jedne sobe sa mnoštvom kompjutera moglo da se upravlja sistemom grejanja, hlađenja, ventilacije, što smanjuje troškove održavanja. Planirano je da se novom organizacijom smanje liste čekanja na neke intervencije. Recimo, kod kardiohirurgije, jer će se napraviti dva nova centra – dodao je dr Antić.
Posle rekonstrukcije, biće rešeni i još neki problemi u ovim bolnicama, kao što je pitanje transplantacije organa. U sva četiri klinička centra, Antić tvrdi da će se stvoriti uslovi za obavljanje transplantacije.
U novim zgradama, kako tvrdi ovaj stručnjak, biće popravljen komfor teško bolesnih pacijenata, jer će odeljenja intenzivne nege biti funkcionalna, sobe će biti uglavnom dvokrevetne sa kupatilom, a postojaće i kutak za dnevni boravak i onaj gde članovi porodice mogu da dođu da obiđu bolesnike.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 12/10/2009]
.jpg)
