Izvor: JužneVesti.com, 04.Jun.2015, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novac i politika nasilno menjaju srpski jezik
U jezik i njegovo izučavanje ne treba da se meša ni politika, ni ekonomija, a tako nešto se dešava raznoraznim kampanjama kojima se jezik „brani“, kaže Branimir Stanković, asistent na Departmanu za srpski jezik Filozofskog fakulteta u Nišu.
Iako su često osporavani, jezički izrazi kao što su „hvala puno“ ili „strašno dobro“ nisu ništa drugo do metafora, tvrdi Stanković i naglašava da lingvisti ne mogu da oduzmu čak ni stilsko pravo ljudima da koriste >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << ovakve sintagme.
Izmene u pravopisu i normiranom jeziku kojih smo svedoci poslednjih godina nisu ništa drugo do „jezički inženjering“ koji, tvrdi Stanković, iza svega ima ekonomsku polaznu osnovu.
Zašto mora da se kaže „na žurki“, a nikako ne „na žurci“? Zašto poslednje izmene predviđaju da se londonski „Big Ben“ piše malim slovima? Pravopis koji se danas sprovodi je inženjering jezika, a ne lingvistika. Pritom, te kvalitetno ukoričene knjige moraju da imaju sve biblioteke u Srbiji, svi profesori jezika, sve škole. Možete zamisliti koliko je to para – priča Stanković.
Da bi se zaista uočile promene u jeziku, kaže Stanković, neophodno je otići, recimo u pirotski kraj i tamo sprovesti istraživanje kako se određene promene manifestuju. Nažalost, tvrdi on, umesto za naučna istraživanja, novac odlazi na skupe knjige koje veštački menjaju jezička pravila i pravopis.
Govornici dijalekata se osećaju manje vrednim, nekulturnim. To je direktno usmereno protiv njih. Oni doživljavaju diskriminaciju sličnu onoj koju doživljavaju pripadnice ženskog pola i nacionalnih manjina – kaže Stanković.
Asistent naglašava da oni koji se „bore“ da sačuvaju jezik ne shvataju da su govonici dijalekata u prednosti „jer mi razumemo i koristimo i njihov varijetet i svoj“.
Takođe, ukazuje i na to da tzv. branioci jezika ne treba da brinu, jer jezici nestaju onda kada fizički nestane i poslednji govornik, a ne kada govornici počnu da izgovaraju strane reči, dodajući da će ćirilica opstajati dok god, tvrdi on, deca u prvom razredu prvo nauče da na ćirilici napišu svoje ime i prezime.
Da bi se jezik nesmetano razvijao i menjao, neophodno je da oni koji se bave njime, zaključuje Stanković, shvate da lingvistika ne propisuje, nego opisuje jezik.
.jpg)
