Izvor: JužneVesti.com, 29.Jul.2016, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niški spomenici nerazumljivi stranim turistima
Informisanost stranih turista u Nišu i dalje zavisi od turističkih vodiča, jer je većina info-tabli napisana samo na ćirilici, bez prevoda na strani jezik. Pre 5 godina usvojena Strategija održivog razvoja turizma, kojoj je i to pitanje definisano, i dalje je "u fioci".
Ovo je samo jedan od razloga zbog kojih strani turisti ne obilaze Banovinu ili čak i ne znaju za njen istorijski značaj u Prvom svetskom ratu, kaže turistički vodič Nenad Rokvić.
Sam >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com << telegram o objavi rata i Banovinu uvek navodimo kao bitne detalje iz istorije Niša, ali strance do Banovine vodimo samo ako to posebno traže - kaže Rokvić.
Kao možda veći problem Rokvić navodi situaciju sa odnedavno ponovo javno dostupnim arheološkim lokalitetom Medijana.
Tamo je sve, od natpisa na ulazu do opisa eksponata, opisano ćiriličnim pismom - kaže Rokvić.
U Turističkoj organizaciji Niša (TON), ustanovi čiji je primarni cilj promocija znamenitosti grada, kažu da su info-table u okviru spomeničkih kompleksa u nadležnosti Narodnog muzeja, a da su im oni sugerisali da ih dopune.
Mi smo Narodnom muzeju slali već predloge da postojeće table prošire i engleskim prevodom, ali više od toga ne možemo da učinimo - kaže direktor TON-a Uroš Parlić.
Pomoćnik direktora Narodnog muzeja Nebojša Ozimić kaže da tabla na Banovini nema veze sa njima, dok se za Medijanu pravda tvrdnjom da je reč o izložbi koja je tu samo privremeno.
To je izložba koja je otvorena 28. juna, na dan kada je 1936. otvoreno nalazište, i trebalo je da traje samo nekoliko dana, ali je produžena na zahtev posetilaca. Uskoro će biti uklonjena - kaže Ozimić.
Nedostatak prevoda na engleski Ozimić ne vidi kao veliki problem.
Za strance postoje vodiči, koji govore strane jezike, tako da ni tu nema problema - kaže Ozimić.
Pre 5 godina gradske vlasti Niša su usvojile Strategiju održivog razvoja turizma, dokument kojim je veoma precizno definisan i način na koji bi trebalo prezentovati kulturno nasleđe grada, a time dalje i obavezne dvojezične table.
Arhitekta-konzervator dr Aleksandra Mirić, koja se na master studijama u Francuskoj bavila upravo prezentacijom kulturnog nasleđa, a bila deo grupe stručnjaka koji su radili na niškoj Studiji, kaže da je potrebno - samo primeniti taj dokument.
Studija je rađena po standardima Evropskih gradova kulture i, ako je bila dobra za Lil, Arl i ostale evropske gradove koji od turizma u stvari žive, nema razloga da se ne primeni i u Nišu - kaže Mirićeva.
Nedostatak engleskog prevoda table kojom je označeno mesto odakle je svet saznao da je počeo Prvi svetski rat, Mirićeva vidi kao "neverovatnu egocentričnost".
Pazite, u vreme kada se govori o uticaju Brexita na dalji život Evrope, tablu koja označava početak Velikog rata, koji je promenio tok istorije sveta, mi egocentrično imamo samo na ćirilici - kaže Mirićeva.
Podsetimo, 28. juna 1914. godine u Sarajevu je Gavrilo Princip ubio austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Mesec dana kasnije, 28. jula, u Niš, gde je u to vreme bila smeštena Vlada Srbije, stigao je telegram o objavi rata. Taj datum se uzima kao zvanični početak Prvog svetskog rata.
28. jula 2014. godine, povodom obeležavanja 100 godina od početka Velikog rata, tadašnje gradske vlasti su svečano otkrile ćirilicom ispisanu tablu na ulazu u zgradu Banovine.
