Izvor: Politika, 21.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niš - ključ za razumevanje praistorije
Arheološki lokaliteti „Bubanjsko-humske grupe“ kod Niša, gde se istraživanja nastavljaju ovog leta, decenijama zaokupljaju pažnju najšire stručne javnosti
Niš – Bubanjsko-humska kulturna grupa ušla je u naučnu literaturu i postala dobro poznata evropskim praistoričarima sredinom 20. veka kada je akdemik Milutin Garašanin rezultate prvih arheoloških istraživanja predstavio na Trećem međunarodnom kongresu u Cirihu. Dva lokaliteta kod Niša, Bubanj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Velika humska čuka spadaju u jedan od tri navažnija lokaliteta u Evropi, pa se svaki nastavak istraživanja i rezultat sa nestrpljenjem iščekuju, jer, kako kažu stručnjaci, ključ za rekonstrukciju praistorije nalazi se i u Nišu.
Istraživanja na lokalitetu Bubanj kod Novog Sela počela su, posle višedecenijske pauze, prošle godine, a nastavljaju se i ovog leta, uz učešće Narodnog muzeja u Nišu, Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Arheološkog instituta u Beogradu, Instituta fizike iz Beograda, Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Kembridžu i Trakološkog instituta iz Sofije.
Po prvi put će, takođe, posle više decenija, istraživanja biti nastavljena na Velikoj humskoj čuki kod sela Huma gde će biti otvorene dve sonde. Dilema, da li će istraživanja biti nastavljena ili ne i ove godine, rešena je tako što je grad Niš izdvojio 1,2 miliona dinara za nastavak terenskih iskopavanja, a Narodni muzej već preduzima prve korake u pripremi lokaliteta za dolazak arheologa koji će tu raditi duže od mesec dana.
Lokaliteti Bubanj i Velika humska čuka označeni su kao naselja u kojima se sagledava razvoj praistorijskih kultura od kamenog, bakarnog, bronzanog do gvozdenog doba. Od lokaliteta Bubanj, ostao je greben od stotinak kvadratnih metara površine u kojima se raspoznaje 17 kulturnih slojeva ili život isto toliko kulturnih zajednica.
Od ukupne površine, zbog izgradnje autoputa i železnice kada zemljani materijal nije istraživan, ostalo je svega 3,7 odsto, ali i tako mali greben za arheologe je od neprocenjive važnosti za rekonstrukciju praistorije. Lokalitet je jedan od retkih u Evropi iz perioda mlađeg kamenog doba gde je još otkrivena zemunica starčevačke kulturne grupe ( 6. milenijum pre nove ere).
Prošle godine je najpre pretražen recedentni sloj u kome su pronađena četiri groba, najverovatnije iz perioda srednjeg veka, a zatim se zašlo u sloj „Bubanj 3" ili sloj bronzanog doba. Otkopava se sloj po sloj, dubine do četiri santimetara, kompletan materijal se prosejava, a zatim se nastavlja ekspertiza pronađenih ostataka – paleobotanička, antropološka, minerološka, fizička, pa radiokarbonsko datovanje, sve u saradnji sa referentnim institucijama u zemlji i inostranstvu.
Istraživanja na ovim lokalitetima obavljena su tridesetih godina i polovinom prošlog veka, a poslednje predstavljanje pokretnog arheološkog materijala sa Bubnja i Velike humske čuke u Nišu je organizovano 1983. godine.
D. J.
[objavljeno: 22/06/2009]
.jpg)
