Izvor: RTS, 26.Jan.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezaposlenost visokostručnih kadrova
U Srbiji 30.000 fakultetski obrazovanih ljudi traži posao. Među nezaposlenima najviše ima ekonomista, inženjera, lekara, pravnika. Među nezaposlenima je 46 magistara.
Zoran Ristić, inženjer informatike
Preko Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji posao traži oko 30 hiljada fakultetski obrazovanih ljudi, a blizu 10 odsto nalazi se na evidenciji nezaposlenih u niškoj filijali.
Među nezaposlenima najviše je ekonomista, zatim inženjera različitih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << profila, lekara i na kraju liste, pravnika. Među onima koji traže posao je i 46 magistara.
Zoran Ristić, inženjer informatike trenutno se bavi frizerajem. Posle četvrt veka staža postao je tehnološki višak.
Od nacionalne službe za zapošljavanje tražio je sredstva za samozapošljavanje a kada mu ni to nije uspelo, odlučio se za hobi iz mladosti koji mu je glavni izvor primanja.
"Nije mi ispod časti da radim bilo koji posao koji mi se ponudi. Živim od 20.000 dinara majčine penzije, i pored troje dece koje izdržavam kao samohrani roditelj, čuvam i staru majku, tako da mi je teško da zaradim novac da bi školovao decu i za pristojan život"
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje filijale u Nišu Slaviša Mladenović tvdri da postoje više razloga zbog čega ljudi sa fakultetom teško dolaze do posla.
"Jedan od najvećih problema je loše stanje privrede na jugu Srbije. Firme se otvaraju sporadično, nema otvaranja na veliko, tako da nema zapošljavanja visokih kadrova, problem hiperdukcije kadrova, loša sradnja nacionalne službe za zapošljavanje sa ministarstvom prosvete i problem migracija visokostručnih kadrova".
Miloš Petković, student elektrotehnike
Sve desetke u indeksu
Student elektrotehnike Miloš Petković od diplome deli samo jedan ispit u čijem su indeksu sve desetke, neće doživeti sudbinu nezaposlenih visokostručnih kadrova.
"Dogodilo mi se nešto što većini studenata elektrotehnike ne dogodi a to je da mi ponude posao u jednom preduzeću gde uskoro počinjem da radim"
Danas je malo primera ovakvog zapošljavanja stručljaka. Ne tako davno, elektronska industrija je imala hiljadu stipendista.
Verovatno je broj nezaposlenih sa fakultetom bio daleko veći da mnogi nisu otišli u svet. Prema nezvaničnim podacima samo iz Niša u poslednjih nekoliko godina van granica otišlo je hiljadu elektroničara. Gubitak za državu koja je uložila u njihovo školovanje je neizmerljiv.
