Izvor: JužneVesti.com, 22.Feb.2016, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao...“
Za komentarisanje sportskih događaja treba pravilno birati reči i publici dočarati atmosferu, a "biseri" i lapsusi često pomognu da sportski komentator ostane upamćen, zajedničko je mišljenje najpoznatijih srpskih komentatora i njihovog kolege iz Niša.
Originalnost je jedna od najvažnijih stvari u ovom zanimanju, kaže Nišlija Bratislav Tonić, koji se proslavio komentarisanjem prenosa Formule 1, a zatim i fudbalskih utakmica početkom dvehiljaditih godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu JužneVesti.com <<
Potrebno je da na jedinstven način auditorijumu prikažeš događaj. Moraš pažljivo birati reči, jer je danas publika sportski veoma pismena, tako da svaka informacija lako može da se proveri. Po nekoj specifičnosti ljudi te pamte i lako prepoznaju. Ako počneš da kopiraš, postaćeš kap u moru i bićeš brzo zaboravljen - kaže Tonić.
Mislio je da će mu ovo biti "prolazno zanimanje", ali se desilo suprotno.
Pošto smo prenose "krali" sa nemačkog RTL-a, sve vreme sam mogao da čujem i nemačkog komentatora, tako da sam mogao da plasiram dosta dobrih informacija gledaocima - seća se Tonić koji je ubrzo dobio nadimak "ludi komentator".
„Dva - dva, gol, gol, gol, gol! Nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao, čitav Bajernov tim je na travi...“
Gledaoci često pomisle da bi utakmice prenosili bolje od samih komentatora, da nema ničeg teškog u tome da se uđe u kabinu, stave slušalice i prenosi meč. Međutim, komentatori nas uveravaju da stvari ne stoje baš tako.
Posao sportskog komentatora zahteva od onog ko se time bavi da bude vredan i da svakodnevno uči. Takođe mora da prati sportove, da bude konstantno informisan i da pronađe stil koji mu najviše odgovara – kaže Ilija Kovačić koji se komentarisanjem bavi skoro dvadeset godina.
Kao i bilo koje drugo zanimanje, i ovo ima svoje jedinstvene karakteristike i nešto što je čini posebnom.
Ova profesija je posebna jer vam pruža mogućnost da postanete deo velikog sportskog događaja. Da širokom auditorijumu dočarate užitak jedne sportske manifestacije – ističe Kovačić, koji je u dosadašnjoj karijeri prenosio preko 2.000 mečeva.
Jedna od karakteristika koja neraskidivo ide uz komentarisanje jesu takozovani „komentatorski biseri“. Namerno ili slučajno, u trenutku zanosa ili u pokušaju da ispadne šaljiv, svaki komentator u toku svoje karijere izgovori nešto po čemu ostaje upamćen zauvek.
U stazi četiri je glavni favorit, Majkl Džekson... Pardon, Majkl Džordan.
Da, kolega zeli da kaže da je Majkl Džonson u Americi popularan kao njih dvojica – neuspeli pokušaj komentatora sa RTS-a Nedeljko Kovinjala da prikrije lapsus kolege Milojka Pantića za vreme prenosa atletike.
Iako komentator jedinstvenog glasa i poznavalac nekoliko sportova, Kovinjalo je u svojoj dugogodišnjoj karijeri izgovarao i rečenice poput:
Prepun stadion Partizana, 50.000 ljudi. Zamislite, 100.000 dlanova!
Lopta je proletela paralelno sa Ibarskom magistralom!
Statistika je kao bikini, otkriva sve, a ne pokazuje ništa.
Posle četvrtog gola crveno belih iluzije Kruševljana su se pretvorile u ruševine Kartagine!
A onda je kudravi gaučo (Maradona) krenuo krivudavim putevima kokainskih noći.
Biseri ili lapsusi su sastavni deo ovog posla i oni su neminovnost rada uživo. Mnogi komentatori posle nekoliko sekundi ili istog momenta shvate šta su izgovorili. Najprirodnije je da se nasmeješ sopstvenoj grešci i nastaviš dalje – priča Ilija Kovačić.
Sada se ovakvi događaji istog trenutka šalju na društvene mreže, tako da komentatori lakše mogu postatli ili predmet podsmeha ili da u kratkom vremenskom intervalu steknu vrtoglavi broj obožavalaca. Oni, kažu, umeju da se nose sa tim.
Ovaj nadimak dobio je posle prenosa utakmice Srbija - Slovenija na Evropskom prvenstvu u fudbalu 2000. godine. Pri rezultatu 3:0 za Sloveniju, on je gledaocima poručio:
Dragi gledaoci, ja sam sam u režiji, tako da moram da gledam utakmicu do kraja, a vi to možete promeniti jednim pritiskom na dugme - jedna je od njegovih rečenica na toj utakmici.
I dan-danas me dečaci koji su tada imali 10, 12 godina zaustave na ulici i oslovljavaju sa “ludi komentator”. To je svakako najveće zadovoljstvo za čoveka koji se bavi tim poslom, jer znači da si ostavio trag u njihovom detinjstvu - kazao je Tonić.
Zaljubljenici u sport kažu da gledanje sportskih dešavanja i manifestacija ne bi bilo isto bez komentatora. Teško im je da zamisle da gledaju sliku samo uz huk sa tribina u pozadini.
Ono što se godinama ili decenijama prepričava u Srbiji su situacije poput one kada je na jednom atletskom takmičenju trčala Olivera Jevtić, a komentator rekao „Evo naše Biljane Jeftić“ pomešavši je sa folk pevačicom.
Poznat je slučaj utakmice na jednom od najpoznatijih francuskih stadiona u Parizu kada se novinar Vladanko Stojaković u prenos uključio rečenicom: „Dobro vam veče, dragi gledaoci, javljamo se iz Londona sa stadiona Park Prinčeva.“
A Zvonko Mihajlovski, poznat po specifičnom smislu za humor i bogatoj riznici komentatorskih bisera, jak šut jednog fudbalera opisao je rečenicom: „Kakav udarac, pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik.“
Božo Sušec, doajen hrvatskog i jugoslovenskog novinarstva, u boks meču dva borca različite boje gledaoce je ipak hteo da oslobodi svake sumnje: „Našeg boksera Svetomira Belića prepoznaćete po belim gaćicama, a njegovog protivnika Motungua iz Kenije po crnim gaćicama.“
Atletski prenosi Milojka Pantića jedinstveni su iz razloga što u svakom trenutku daje slikoviti opis situacije: „Ovo je Keli Erikson, sićušna Šveđanka, skakačica u vis, a ovo je njena majka, mama Marija, koja prati svuda svoju ćerkicu i ne ispušta je iz vida. A čovek koga upravo vidite je snažni momak, Džon Godina, bacač kladiva. Njemu nisu potrebni ni mama, ni tata da ga prate po takmičenjima.“
Nepoznavanje italijanskog jezika “obilo se o glavu” bosanskom komentatoru Kemalu Ahmetoviću: "Evo, dragi gledaoci, sprema se izmjena. Chiesa izlazi, a ulazi... Da vam pravo kažem, prvi put čujem za ovoga igrača, ulazi Cambio (ital. „zamena“)
