Izvor: RadioCity.rs, 26.Maj.2020, 06:30
Nasilje nad devojkama i ženama je neprihvatljiva stvarnost
Gotovo da nije bilo prolaznika koji se nije zaustavio na uglu Obrenovićeve i Svetozara Markovića, privučen prizorom. Aktivistkinje "Centra za devojke" u nemom krugu, sa zalepljenim porukama preko tradicionalno crnih majica. Na svakoj poruci jedno žensko ime, i podatak kada je i od strane koga ubijena.
Performans praćen zvukom sa zvučnika. Neprekidni niz žena žrtava nasilja u porodici, ubijenih u poslednjih 10 godina. Poneko zastane i duže posmatra i sluša. Poneko samo protrči. >> Pročitaj celu vest na sajtu RadioCity.rs << U sat vremena, scena se menja iz minuta u minut.
Stariji gospodin prilazi i pita: "Šta je ovo?" "Danas je dan sećanja na žene žrtve nasilja." Zabrinutost smenjuje izraz olakšanja: "Aha, a dobro za to jesam. Samo da nije neka politika" - kaže i odlazi.
Junačni gospodin biciklom namerno gazi preko transparenta i odlazi.
Posle nekoliko minuta, prilazi sredovečni čovek i kroz smeh kaže: "Znaš kada će nasilje da prestane? Kad se vama, ženama skrati jezik." Pokazuje prstima - makazama kako bi to trebalo uraditi. Beskrajno mu je smešno. Sledeći prolaznik je još "duhovitiji". Zastaje, uzima flajer na kom je točak nasilja nad ženama i pri odlasku, smejući se dobacuje preko ramena: "Pa ako je Stop nasilju, kog ćemo da bijemo?"
Sve to izgleda neverovatno. Mnoge žene zastaju, uzimaju flajere, slušaju par minuta beskonačni, tužni niz imena žena ubijenih u poslednjoj dekadi u Srbiji. Uglavnom su ćutljive. U očima mnogih se primećuje da im je tema performansa nažalost poznata.
Starija gospođa sa roze šeširićem na glavi, stoji nekoliko minuta i posmatra devojke koje stoje u krugu, čita natpise, gleda flajer. Uz bolni uzdah kaže: "Bilo bi lepo da se zaustavi nasilje. Ali, nažalost, taj koji je rešio da to uradi, uradiće sigurno."
Mlađe žene prolaze uglavnom brzo pored. Mnoge odbiju i flajer. Jer to se, naravno, dešava nekoj drugoj, i njima se nikada ne bi moglo desiti. A onda spaze natpis sa imenom Ksenije Pajčin, na koju mnoge od njih, zbog mladosti i lepote podsećaju. I istog trenutka, tema nasilja nije više daleka. Jer, ne bira. Dogodi se nepoznatoj ženi iz siromašne porodice, dogodi se nečijoj majci, nečijoj sestri, nečijoj kćeri, dogodi se i nekoj popularnoj ličnosti, čiji je život bio zasnovan na uveseljavanju drugih.
Posle sat vremena, performans je gotov. Svi flajeri su podeljeni, sva imena izgovorena. Ostaje neka tuga u vazduhu. Ostaje i nada da sledeće godine neće biti jednog imena više da se oglasi sa zvučnika.
Tu nadu, nažalost, ubija pogled na pregled nedeljnih vesti. Tačno toliko je prošlo od performansa 18.maja.
U Kragujevcu je sekirom ubijena jedna 72 godine stara žena. Ubio je njen pastorak.
Na području Banata za mesec i po dana vanrednog stanja podneto je 114 prijava zbog porodičnog nasilja.
U Prokuplju je nasilnik nasrnuo na nevenčanu suprugu i njenu sestru.
Ponovo u Kragujevcu je muškarac 63 godine star nožem usmrtio suprugu 57 godina a potom izvršio samoubistvo.
Zato što je to stvarnost, i zato što performansi Centra za devojke i te kako imaju smisla. Zato ih treba podržati uvek i iznova ponavljati:
STOP NASILJU NAD DEVOJKAMA I ŽENAMA! Možda gospoda sa početka ove priče, koje zabavlja pomisao da skrate ženama jezik, shvate konačno da nisu duhoviti. A možda se i postide.
